Žandarmerija

Sve je počelo sa tobom

-Gotovi ste za danas momci-zastao je komandant
-I ti devojko-nasmejali smo se

-Nisam jedina devojka-rekla je sebi u bradu,dovoljno toliko da je čujem
Pogledala je u mene a onda shvatila da sam je čuo i brzo ustala te pobegla u zgradu. Pizda mala.

Kristina POV

Ušla sam u svlačionicu i skinula fantomku,budalo,ti i tvoj brzopleti jezik. Čula sam glasove i neki momci su upali u svlačionicu

-Oo evo je policajka-dobacio je jedan dok su ulazili u svlačionicu

Brzo sam pokupila stvari i pokušala da izađem ali me je taj isti dečko zadržao

-Bila si dobra danas-nasmejao se

-Hvala-htela sam da zvučim ljubazno

-Mogla bi da budeš i večeras tako dobra-šaputao mi je na uvo

Zgrozila sam se i taman kad sam htela da pobegnem,Aleksa ga je uhvatio za ruku i udario ga pesnicom,odakle si se ti stvorio majke ti. Ne želim dramu,uhvatila sam ga za ruku i povukla napolje.

-Jesi dobro?-upitala sam zabrinuto

-Naravno,nije to ništa,ionako sam to trebao odavno da uradim jer je kreten-besneo je

-Ne želim da se svađaš sa nekim zbog mene-

-Ne svađam se ni sa kim zbog tebe,rekao sam ti već-

Zašto uopšte pričam sa njim kad je on ustvari kreten. Počeo je da skida majicu sa sebe a ja sam samo stavila ruke na lice,stidljiva sam mnogo.

-Ma daj,ko da nikad nisi videla dečka bez majice,pogledaj me-izazivao me je i bockao sa strane stomaka na šta sam se ja vrpoljila

Sklonio je moje ruke ali su mi oči bile zatvorene

-Još ću pomisliti da si nevinašce-šapnuo mi je na uvo, poskočila sam na njegov dah i pobegla niz hodnik ne okrećući se

Šta mu sad to znači? Zar ne smem da budem nevinašce? Misli da sve što diše na ovom svetu nije nevino. Idiot.

Ušla sam u neku prostoriju i brzo se presvukla u moju odeću te izašla iz sobe. Poskočila sam od straha kad sam ga ugledala ispred vrata.

-Jebem ti oca mangupskog koji te napravio takvog da poskakujem zbog tebe!-vikala sam na njega dok se on smejao

-E ćale mi je dobar nemoj tako-zadirkivao me je

-Zaboravio si nešto dragi-smeškala sam se dok sam išla u nazad

-Ćale a ne tata-izgovorio je namerno da bi me iznervirao,na šta sam se ja mrštila

Udarila sam u sto,nemam gde jebiga,podigao me je i smestio na stolu da sedim. Ruke su mu bile na mojim butinama,toliko mišića je bilo po njima,žile su mu iskakale svuda,ovaj dečko jebeno jezivo izgleda kad se zagledaš u njega.

-Zašto nismo pucali u stojećem položaju-upitala sam sa velikim interesovanjem

-Znaš da si mnogo dosadna i mnogo pričaš-izustio je sa perverznin osmehom

-Mislim da će kiša,bolje bi bilo da krenem kući. Uzgled sutra radim ujutru,moji roditelji ne vole da kasnim kući,imam još obaveza,a Jelena...-prekinuo je moju priču izvlačenja i poljubio me silno

Njegove usne su pritiskale moje i ruka mu je klizila po mojim leđima..Prekinulo nas je kašljanje na vratima. Odmah smo se trgnuli i pogledali, na vratima je stajao njegov otac koji nimalo nije bio zadovoljan. Uzela sam uniformu i izašla napolje

-Kristina..-čula sam glas njegovog oca i okrenula sam se
-Svaka čast za danas i seti se o čemu smo pričali-osmehnuo se,uzvratila sam mu mali osmeh te pobegla

Ušla sam u svlačionicu,srećom nigde nikog nije bilo pa sam vratila uniformu gde je i bila te sam izašla iz svlačionice i ugledala Aleksu,samo sam ga pogledala i otišla.

(...)

Sedim u autobusu i razmišljam o svemu što mi se desilo. Prvo njegov otac koji mi je rekao za Aleksu,kakav je i da ne dozvolim sebi da spavam sa njim jer će se sve brzo pročuti i moglo bi mi to upropastiti posao,a to nikako ne želim. A sa druge strane,tako mi je lepo bilo sa njim,moram priznati zanosi me u svakom pogledu te reči,mnogo me privlači sebi,zašto sam baš njega izabrala kad ima mnogo takvih sličnih momaka u žandarmeriji kao što je on. Ah,sve je počelo sa tobom. Neću spavati sa njim,ne smem to da uradim,ne smem da budem glupa,nek mi budu na pameti reči njegovog oca "on svaku iskoristi i šutne, želiš li da ti se to desi?". Ne želim naravno mada sam prestala da verujem u ljubav i ne želim dečka,to donosi velik stres i patnju, ali i sreću, da,tako je ali ne sa njim.

(...)

Došla sam kući kod mojih roditelja i odmah sa vrata je krenulo ispitivanje

-Šta se desilo jutros? Zašto se ceo dan ne javljaš? Gde si bila? Jel se vraćaš na posao?- toliko pitanja da ne znam ni sama gde udaram

Počela sam da im pričam šta se desilo,naravno,neke detalje sam ostavila samo za sebe,nikad im ne govorim sve ali kad su čuli za žandarmeriju poludeli su.

-Tamo nećeš upasti dok smo mi živi!-viknula je moja mama

Tata me je samo gledao,znam na šta misle,ali kroz glavu mi prolaze Aleksine reči,pre bih njega poslušala nego sopstvene roditelje,jebiga.

-Neću mama,dovoljno mi je ovo ne brini-nasmešila sam se

***
Hvala na podršci i čitanju :*