Žandarmerija

"Kristina..Jel ti njega voliš?"

Posle 15 minuta šetnje svratila sam u prodavnicu i uzela paklu cigareta,nikad nisam pušila al sad mi je potrebno,kažu da to ljude smiruje pa ajde da probam.
Stala sam na sred puta i stopirala. Pored mene se zaustavio crni Audi A4,ušla sam u auto na suvozačevo mesto i uperila pištolj u starijeg čoveka.

-Odvešćeš me na ovu adresu i nećeš ništa pokušavati jel to jasno?-klimnuo je glavom i uputio se ka gradu

Vozili smo se,bio je tako spor pa sam zatražila da ubrza što je i uradio. Gledam u pištolj i njega koji je zastrašen,okrenula sam glavu na stranu i nasmejala se kako ne bi video,tako je dobro kad si policajac možeš raditi šta hoćeš. Zvoni mi telefon "Aleksa".

Hej mala,jel sve okej?

-Da dragi jeste nego nisam mogla pričati,mali problem sa mojima,sad je sve okej-nasmešila sam se

Gde si to ti?- upitao je zabrinuto

-Idem kod tvog tate rekao si da ga ne ostavljam samog pa..-

Pobegla si od tvojih?

Tako nekako ma ne brini,kako si ti?

Ležim u krevetu i mislim kako bi bilo lepo da si ovde sad sa mnom..- izustio je kroz dubok uzdah

-Jesi ti sam u sobi?-upitala sam radoznalo

Ne,zašto? Aha,pa šta me briga nek čuju svi da si me omađijala- nasmejao se

-Omađijala ili ne,pripremam ti iznenađenje dragi-

Kakvo?- upitao je radoznalo

-Eh pa sad kad bih ti rekla ne bi bilo iznenađenje,ne možeš sve da znaš-

Jesi ti to u autu? Ko vozi? Sa kim si?- ljutito je pitao

-Ne brini dragi uhvatila sam taxi idem kod tvog tate već sam ti rekla-pogledala sam u čoveka do mene i osmehnula mu se idalje je pištolj bio prislonjen uz njegovu glavu

Dobro ali čuvaj se znaš da u ovo doba ima svakakvih budala- rekao je zaštitnički

-Ja mislim da sam jedino sad ja najveća budala-nasmejala sam se a i on
-E ajde zovem te kad dođem tamo jel može?-

Idem da spavam malena sutra rano ustajem

-U redu onda,lepo spavaj,laku noć-spustila sam slušalicu,ljuta sam na njega,pa šta i ja rano ustajem,pa šta?!

Telefon je počeo da mi zvoni ali samo sam isključila zvono. Već smo stigli do zgrade u kojoj je živeo njegov tata.

-Slušaj me sad,nisi me video,ovo se nije desilo i nećeš nikom ništa reći,jasno?-upitala sam ga uperenog pištolja

-Da-izustio je

-Evo izvoli,nek ti se nađe,hvala ti-dala sam mu 100 evra i izašla iz auta

Pozvonila sam na interfon gde je pisalo Maksimović

Ko je?- upitao je Aleksin tata

-Kristina je-rekla sam ozbiljno i začula sam zujanje,znak da su vrata otključana

Ne reče mi koji je sprat jebem mu. Šta sad? Čula sam korake i videla njega na stepenicama.

-Kristina šta ćeš ovde?-upitao je zbunjeno

-Moramo da pričamo-rekla sam ozbiljno

-Ajde za mnom-pokazao mi je rukom i penjao se uz stepenice

Popeli smo se na prvi sprat i ušli na vrata na kojima je pisalo Maksimović.
Stan je bio uredan i čist,mnogo toga interesantnog je imalo da se vidi. Police su bile pune slika i medalja. Pokazao mi je da sednem za sto što sam i uradila,sela sam pored njega.

-Prvo što ću ti reći pre nego što kreneš pričati,pitaću te DA LI SI TI NORMALNA UOPŠTE?-povisio je ton,ostala sam zbunjena
-Dolaziš mi u 1h izjutra i kažeš da imamo pričati,zar to nije moglo da čeka jutro?-upitao je

-Pa sad je jutro-nasmejala sam se pa sam se uozbiljila kad sam videla njegovo ljuto lice
-Izvinjavam se puno ali nije moglo da čeka jutro,ne mogu čekati jutro,poješću se živa,poludeću-otpuhnula sam

-Dobro pričaj šta je-prekrstio je ruke

-Znam da ćete se naljuti na mene ali ja moram da Vam kažem-uznemireno sam rekla

-Kristina ne persiraj i ispljuti to što imaš da kažeš-rekao je ljuto

-Eto već ste ljuti na mene-pravila sam se da sam tužna

-Dobro izvini samo si me iznervirala,oprosti,reci-uhvatio me je za ruku

-Ja moram da idem na granicu kod Alekse-izustila sam tiho

Povukao je odmah ruku nazad i pogledao me mrko,oči su mu dobile tamnu boju kao u Alekse,lice je dobilo drugi oblik

-Izvinite,ovaj izvini ali ja ne mogu da sedim ovde skrštenih ruku,ja moram ići-stavila sam glavu na sto i zatvorila oči
-Moji su ljuti na mene,vikali su na mene,ne mogu biti kući došla sam kod Vas..tebe da pričamo-suza mi je kanula na sto,osetila sam kako je njegova ruka na mojoj kosi i ispravila sam glavu

-Kristina..Jel ti njega voliš?-pitanje me je iznenadilo

-Ne znam samo znam da sam se zaljubila i to poprilično-spustila sam glavu postiđeno

-U redu,ako hoćeš onda ideš-samo sam ga pogledala iznenađeno

-Stvarno?-vrisnula sam od radosti,on je samo klimnuo glavom

-Hvala ti,hvala ti,hvala ti-izljubila sam ga po glavi dok se on smejao

-Dobro je dobro je-gurao me je od sebe
-Jesi se čula sa Aleksom?-upitao me je,tad sam se setila da sam ljuta na njega,samo sam kliknula glavom i uzela telefon u ruke

10 propuštenih poziva i 5 poruka

Malena oprosti znam da i ti sutra rano ustaješ samo sam umoran
Javi se molim te
De javi se nemoj da me nerviraju sad u sred noći
Kristina smesta da si se javila!
Takav haos ću ti napraviti kad te budem video,videćeš ti!

Oh kakav ću ja tebi tek napraviti haos

-Jel sve okej?-trgnuo me glas Goranov glas

-Da,da izvini,nešto sam se zamislila-nasmejala sam se i uključila zvuk telefona u tom momentu odmah je zazvonio te sam se javila

-Reci Aleksa-uzdahnula sam

Dobro hoćeš ti stvarno da ja upadnem u Albaniju i rešim ovu stvar,poginem ili ti dođem živ pa onda tebe ubijem?- vikao je na mene,Goran me je samo gledao zbunjeno

-Aleksa smiri se idi spavaj pričaćemo sutra,važi?-upitala sam smireno

Okej,javim ti se kad ustanem- prekinuo je slušalicu

-Kristina?-pogledala sam u Gorana

-Ma pusti ga nervozan je jer mu se spava-nasmešila sam se

-Okej,idi i ti u sobu da spavaš pa sutra ujutru rano ustaješ i ideš-vrisnula sam na tu rečenicu

-Hvala ti još jednom-zagrlila sam ga i otišla u sobu koju mi je pokazao prstom

***
Nastavak je tu,uživajte i izvinjavam se što me nije bilo ♥️