Žandarmerija

Svađa sa roditeljima

Ostala sam sama sa Aleksinim tatom,sedimo na klupici i razgovor sa njim me je smirio.

-Ali gde su tačno otišli? Da li će prelaziti granicu?-upitala sam uplašeno

-Ne brini se,biće u Vrbnici i neće prelaziti granicu ako ne budu morali-rekao je držeći me za ruku

-Nadam se da neće morati i nadam se da znate šta radite,mislim ne znam za Vas ali ja se mnogo plašim da mu se nešto ne desi,Vi sigurno imate toliko sigurnosti u njega-uzdahnula sam duboko

-Naravno,on je obučavan za ovo od malena,da mu ti nisi došla u život on bi išao tamo zbog naroda i države a ovako ima za koga da se bori-rekao je sa osmehom,mogu reći da me je ova rečenica učinila srećnom

-On Vas mnogo voli,znate? Onda kad ste mi rekli da je kao i svaki drugi muškarac i posle nekoliko dana poznanstva sa njim,mogu reći da nije isti,ili se promenio,imali smo nekoliko dana zajedničkih i bilo je stvarno lepo,ne bih volela da mu se nešto desi jer ne znam šta ću ako mu se nešto desi-spustila sam pogled

-Neće mu ništa biti samo ne smeš misliti negativno,on je jak i pametan dečko,ne brini se toliko-zagrlio me je jako
-A ti bi mogla vežbati pucanje kad se bude vratio da ga lepo iznenadiš-nasmešio se toplo

-Hoću,neće znati šta ga je snašlo-nasmejali smo se glasno
-Hvala Vam za sve,od sad ćemo se češće viđati,nadam se-ustali smo i pružila sam mu ruku

-Naravno,samo ako budeš prestala da mi persiraš-osmehnu se

-Hoću-uzvratila sam osmeh

(...)

Došla sam kući gde su me čekali moji i u tom trenutku su slušali vesti i zaustavila sam se kad su spomenili žandarmeriju

Danas je velika grupa žandarma krenula ka granici Kosova i Albanije,kako nezvanično saznajemo njih 1000 je krenulo iz celog Beograda,još uvek se ne zna koliko će ostati na granici i da li će doći do kakvog sukoba sa albanskom žandarmerijom. Pripadnici vojske Srbije...

Otišla sam pravac u sobu i bacila se na krevet. Pogledala sam u telefon i imala 6 poruka,tek onda sam shvatila da mi je bilo isključeno zvono.

Hej malena
Malena,šta radiš jel ti nedostajem?
Alo mala
Javi se jebote plašiš me
Nemoj me terati da ti se vratim sad
U pičku materinu javi se već jednom!

Jebem ti zaboravila sam da mu pišem au. Nazvala sam ga i javio se

Pa dobro dal si ti normalna,što mi se nisi javila?-vikao je na mene

-Izvini,totalno sam zaboravila,pričala sam sa tvojim tatom i on me je odbacio do kuće tako da smo sve vreme pričali i nisam ti pisala a bio mi isključen zvuk-pravdala sam se

Tako a? Pa fino,baš lepo,dok mene nema njoj neko drugi pravi društvo i pritom zaboravi na mene

-Nije tako i sam si rekao da ne ostavljam tvog tatu samog i samo smo se raspričali,znaš da mi nedostaješ od kad si otišao-u tom trenutku je u sobu ušla moja mama

Dobro,samo nemoj da me plašiš više tako,okej? I ti meni nedostaješ- rekao je tužnim glasom dok je moja mama sela na krevet pored mene

-Vratićeš se ti brzo i onda ćemo biti zajedno biti do mile volje-nasmešila sam se gledajući moju mamu koja je bila ljuta

Naravno malena,čujemo se posle ponovo,ljubim te

-I ja tebe ljubim,čujemo se-prekinula sam slušalicu i pogledala u mamu
-Jel ti treba nešto?-upitala sam ostavljajući telefon

-Dobro dal si ti normalna?-u tom trenutku je ušao moj tata u sobu
-Koliko puta tebi treba da se kaže da se otarasiš njega? Gde je on sad a? Otišao je na granicu naravno,kao što sam ti rekla,i šta ćeš ti sad? Ostala si sama strepiš za njega,jel ti treba to u životu?-povisila je ton,tata me je samo gledao

-Treba!-viknula sam
-I nisam sama,čućemo se kao i do sad što smo se čuli samo ga neću moći videti dok se ne vrati. Ja ne znam šta tebi nije jasno,nije on nikakav kriminalac,daleko od toga,on samo brani svoju državu-rekla sam smireno

-I za tu državu će i poginuti a tebe ostaviti samu u žalosti-e sad mi već ide na kurac

-Neće on poginuti,mada znam da bi ti to volela itekako-rekla sam ljuto,tata mi je prišao i čučnuo pored mog kreveta

-Znaš da sam ti bio najveća podrška u životu,i kad si upisala policiju rekao sam upiši,nisam te zaustavljao,ali sad stvarno Kristina stavi prst na čelo i zapitaj se da li je vredno čekanja, strepnje,plakanja,tako ćeš ceo život ne samo sad,on može kad se vrati otići i u Siriju pa služiti nekom drugom,nije to samo ovde,ti ne znaš šta je vojska i šta su žandarmi-gledala sam ga sa očima punih suza

-U redu,jel možete sad da odete iz moje sobe stvarno ne mogu više-rekla sam na rubu plača i okrenula se ka zidu

Izašli su iz moje sobe i zatvorili vrata,vrisnula sam u plač, zabila glavu u jastuk i plakala ko kiša,plakala sam puna dva sata,glava mi je pucala bila sam sva natečena. Izašla sam iz sobe i otišla u kupatilo,bila sam sva modra od plakanja,oči krvave,kosa raščupana. Umila sam se i sredila kosu,zavezala sam je u rep te izašla iz kupatila. Videla sam brata kako ulazi u kuću i gleda u mene,samo sam produžila u kuhinju i popila vode. Pogledala sam na sat bilo je 23h

-Idem da spavam,laku noć-rekla sam i otišla u sobu te zatvorila vrata

Čula sam kako mi vibrira telefon ispod jastuka te sam se javila

Hej malena,šta radiš?- rekao je veselo

-Ne mogu glasno da pričam,zovem te za sat vremena-rekla sam tiho

U redu,zovi kad možeš, ljubim te- rekao je tiho

-I ja tebe-uzvratila sam sa osmehom

Prošlo je pola sata i moji su legli u krevet potom su brzo zaspali. Spremila sam se tiho i pogledala sam kroz prozor u mesec koji je bio pun,beo,velik,sklopila sam oči i pomislila na njega,samo mi je suza skliznula niz lice. Otvorila sam prozor i izašla te preskočila ogradu.

***

Drugari nastavak je tu,šta mislite gde ide? Hvala još jednom što ste tu i što čitate 😇♥️