Žandarmerija

Postaćemo roditelji

Ušli smo kod ginekologa,sreća pa je žensko mislim da je muško Aleksa mu ne bi dao da me pipne.

-Lezite na krevet-pokazala je doktorka

Legla sam na krevet i ona mi je podigla majicu do grudi,stavila je neki hladan gel na stomak i počela da prelazi nekom stvarčicom po stomaku,pomalo me je bolelo jer nije baš bila blaga.

-Pogledajte-rekla je uz osmeh pokazujući na monitor

Videla se mala,majušna tačkica ali je to bilo dovoljno da znam da u mom stomaku ima nešto što će da raste. Pogledala sam u Aleksu koji je zadržavao suze sa osmehom na licu kao i ja,pružio mi je ruku i prihvatila sam je te stegnula jako. Ovaj doživljaj je definitivno neopisiv.

-Možemo da dobijemo sliku ultrazvuka?-upitao je Aleksa dok sam se ja polako pridizala

-Naravno,samo momenat-

Aleksa mi je pomogao da ustanem kao da imam 100 kila već sad, nasmešila sam se i zagnjurila glavu u njegov vrat. Dal je moguće da nam se ovo dešava? Napokon nešto lepo,ovo će nas učiniti jačim i zanemarićemo sve brige zbog ovog malog stvorenja što raste u meni.

-Izvolite-pružila nam je dve iste slike te smo izašli napolje

Moji roditelji kao i Goran su ustali i gledali sa neizvesnošću.

-Postaćemo roditelji-viknuli smo u glas

Moji roditelju se se zagrlili a Goran je zagrlio prvo Aleksu pa mene,svima su se oči sijale,svi su bili srećni kao da se nismo svađali pre nekoliko sati.

-Idemo kući da se trudnica odmara-zadirkivao me je Aleksa grleći me

Njegove ruke su bile na mom stomaku,a glava na ramenu,stavila sam moje ruke na njegove i pogledala u njega, otisnuo mi je mali poljubac na usnama.

***

-Moram da nazovem Jelenu jebote koliko dugo se nismo čule,biće sigurno ljuta na mene,al znam kako ću je razljutiti-listala sam kontakte u telefonu dok je Aleksa ležao pored mene u krevetu

-Halo-javila se nezainteresovano

-Hej draga pre nego što prekineš saslušaj me molim te-zastala sam da  vidim dal će prekinuti samo je uzdahnula duboko
-Oprosti što ti se nisam javila ovoliko dugo,desilo mi se svašta pričaću ti kad se budemo videle,htela sam da vidim dal hoćeš da mi budeš kuma prekosutra?-zastala sam,očigledno je ostala u šoku jer ništa ne govori ili me toliko mrzi

-Devojko pa naravno da hoću!-vrisnula je na slušalicu,mislim da mi je probila bubnu opnu

-E dođi onda sutra ujutru kod mene,da izbacimo Aleksu iz kuće-pogledala sam u njega a on me gledao sa nevericom
-Pa idemo tražiti venčanicu-osmehnula sam se,naravno da ne sme da me vidi u njoj,shvatio je i sam zašto ga izbacujem

-Naravno,dolazim u 10 ujutru ako nemaš ništa protiv-pričala je uzbuđeno

-Može,vidimo se i hvala ti-spustila sam slušalicu i legla preko Alekse

-Alo mama beži sa mene nismo sami-rekao je smejuljeći se

-Malo samo-ugrizla sam ga za vrat

Okej,ovo mora da su hormoni sad proradili jer ga želim više nego ikad. Blago me je odgurnuo jer zna da bi leteo iz kuće da nas moji zateknu ovako,samo sam spustila glavu na njegove grudi i zaspala

***

Budi me zvono telefona i uzimam telefon u ruku,09:00 ,ne sećam se da sam navila alarm..I jebote 9 ujutru je! Prespavala sam pola jučerašnjeg dana. Aleksa idalje spava,glava mu je bila na mom ramenu,ruka na mom stomaku,usne blago otvorene napućene,bilo mi je žao da ga budim pa sam se iskrsla uzela garderobu i otišla u kupatilo.

Istuširala sam se,odradila jutarnju higijena,kosu sam pustila da pada preko ramena i grudi,obukla sam trenerku i duks te otišla u dnevnu sobu.

-Dobro jutro-pozdravili su me svi

Ne razumem ljude koji ustaju tako rano a nemaju šta raditi te piju kafu u 9,sad već pola 10,pa idite odspavajte koji vam je..

-Dobro jutro-uzvratila sam i popila čašu vode

-Što si ustala ovako rano?-upitala je moja mama

-Sad će doći Jelena pa idemo zajedno po venčanicu-osmehnula sam se praveći sebi sendvič
-Šta ćemo sa poslom?-gledala sam u Gorana koji je ispijao polako kafu

-Ma kakav posao,imamo druge obaveze-nasmejao se spuštajući šoljicu

-E samo da znate,ne želim veliku svadbu,samo mi što smo ovde, Jelena i..-zaustavila sam se gledajući u Gorana
-Jel imate broj od vašeg sina?-ostavila sam sendvič i krenula prema Goranu koji je tražio broj po telefonu

-Šta ćeš da uradiš?-upitao me je predavajući mi njegov telefon

Uzela sam telefon i izašla bez odgovora iz kuće. Zvoni ali niko se ne javlja,taman kad sam htela prekinuti javio se muški glas

-Halo-zvučao je kao da sam ga sad probudila

-Oprosti ummm-zastala sam
-Ja sam devojka od tvog polubrata Alekse,htela sam da te pozovem da se vidimo danas,moram da pričam nešto sa tobom-rekla sam to sve u jednom mahu

-Dobro,reci mi samo gde-

-Budi za sat ipo u glavnoj u Zemunu-

-Važi-spustio je slušalicu i ušla sam u kuću,svi su me zbunjeno gledali

-Kako je njegovo ime?-upitala sam vraćajući telefon Goranu

-Aleksej-oh toliko sličnosti sa Aleksom

-Dogovorila sam se da se nađem sa njim za sat ipo u Zemunu,moramo da popričamo-Goran je samo klimnuo glavom i ustao da me zagrli

-Hvala ti za sve što radiš-uvukao me u jedan veliki zagrljaj

-Ne zahvaljujte mi,ovo je moja dužnost-nasmešila sam se i uzela jaknu sa stolice kao i moj telefon sa frižidera i izašla napolje

Posle 15 minuta pešačenja našla sam Jelenu na autobuskoj stanici,baš gde treba da bude. Potrčala sam joj u zagrljaj,te me je ona snažno uhvatila i zavrtela

-Ludačo,zaboravila si na mene-pokušala je da se naljuti na mene al nije uspela

-Ajde mala polazi pričaću ti sve u busu,inače ćeš ovako pasti u nesvest na stanici-taman nam je nailazio autobus te smo ušle i uputile se zajedno za Zemun

***