Žandarmerija

Kristina da nisi trudna?

-Bolje te našli mama-osmehnula sam se

-Hoćeš li ti ikad biti ozbiljna?-uzdahnula je duboko

-Hoću kad uđemo u kuću-idalje sam se kezila

Videla sam tatu iza nje kako nam prilazi,odmah sam ga zagrlila,bio je to jedan topli zagrljaj koji mi je jako falio.

-Tata, mama,ovo su Goran direktor policije i Aleksa moj verenik-zacerekala sam se stavljajući ruku na usta

-Tvoj šta?-zgranuto je upitala mama

-Dobro ste čuli, sa vašim odobrenjem više neće biti gospođica Antonijević nego gospođica Maksimović-pogledala sam u Aleksu koji se smeškao zanosno

-Ajde uđite nemojte da stojite tu-rekao je moj tata i pokazao da uđemo

Svi smo prošli pored moje mame i ušli u kuću

-Sedite-pokazao je na kauč te smo seli

Gledati kako se moja mama "jede" bilo je jako smešno jer se ona za svako malo nervira a meni je sve smešno pa sam se morala krenuti smejati,bilo je vreme.

-Šta je smešno?-upitala je ljuto

-Ništa, ništa-pravila sam se blesava i gledala u Aleksu koji je dobro sakrivao osmeh

-Jel moram da te podsetim šta ti se desilo pre dve godine hm?-samo treba o tome da progovori,prevrnula sam očima
-Znaš i sama da si bila pred udajom i šta se onda desilo?-pogledala sam u Aleksu koji je začuđeno gledao u mene,jebiga nisam mu sve rekla ali to je nebitno

-Mama ovo je drugačije-odbrusila sam

-Drugačije m? Vi ste još mladi za koju godinu ćete pući da više nećete moći zajedno i šta onda?-moja krv ključa u meni,uzavrela je,malo mi fali da puknem

-Dobro ajde pusti je,čekaj da vidimo iz kakve porodice dečko dolazi ne možeš odmah da se ljutiš na nju-smirivao ju je moj tata,pritom ova podrška je i mene smirila tako da sam uzdahnula duboko

Odjednom sam osetila mučninu u stomaku i otrčala u wc bez reči. Čučnula sam pored wc šolje i povratila.

-Jel sve okej Kristina?-čula sam Aleksin glas

-Da,da-stala sam polako na noge i pogledala se u ogledalo,bila sam bleda,kao da nije bilo kapi krvi u meni,te sam se umila

Zašto bih povratila? Možda jer nisam ništa doručkovala,nikad mi se ne dešava da ovako povratim odjednom,moguće je da je i zbog nervoze i stresa,kažu da hoće i od toga. Izašla sam iz wc-a i na vratima videla da Aleksa idalje stoji prislonjen uz neku policu i čeka mene da izađem. Samo sam ga zagrlila,to je ono što mi je trebalo.

-Jel sve okej malena?-šapnuo mi je na uho,samo sam klimnula glavom i uhvatila ga za ruku te smo se vratili u dnevnu sobu

-Jesi dobro?-upitao je moj tata,samo sam pogledala sve i klimnula glavom

U toku razgovora je počelo da mi se manta u glavi,kao da se cela soba vrti oko mene,neuobičajeno. Ustala sam da uzmem čašu vode ali sam odjednom osetila slabost,zavrtelo mi se u glavi i odjednom..

Aleksa POV

Iste sekunde smo svi skočili kad smo ugledali Kristinu na pločicama u kuhinji. Njena mama je uzela i prskala je vodom dok sam je ja držao moj ćale i njen ćale su nekim krpama je rashlađivali kako bi došla sebi. Posle nekoliko minuta je došla sebi i polako stala na noge uz pomoć nas.

-Kristina šta ti je,očigledno ti nije dobro?-upitao sam zabrinuto vodeći je do stolice za sto

-Ma dobro sam,valjda mi se slošilo jer ništa nisam jela,ili možda zbog nervoze,ne znam-izustila je teško disajući

-Evo uzmi malo da jedeš-njena mama je donela sendvič i dala joj u ruku

Zanimljivo kako je odmah postala dobra i divna prema njoj a do pre pola sata je vikala na nju. Roditelji.. Seo sam pored nje i gledao je kako uzima male zalogaje,ovo nije moja Kristina,moja Kristina uživa u hrani i jelu,a sad kao da nije imala apetit,nešto se čudno dešava sa njom.

-Kris,kad si ti imala poslednji put?-upitao sam je tiho a ona se zagrcnula,udario sam je blago po leđima te joj doneo vode,otpila je gutljaj

-Kakvo je sad to pitanje?-mrštila se i gledala me zbunjeno

-Pa ne znam,možda trebaš da dobiješ,šta ja znam-slegao sam ramenima a ona se tad zamislila

Ostavila je sendvič i gledala u jednu tačku kao da se isključila iz ovog sveta.

-Kris-udario sam je u lakat blago

-Ha? Amm da-gledala je svuda oko mene samo ne u moje oči

-Kristina jebote odgovori-uhvatio sam je za glavu i morala je da gleda u moje oči

-Ne znam,ja..-isprekidano je govorila
-Mislim da nisam prošli mesec dobila-uzdahnula je sad već uplašeno, definitivno je i mene uplašila ovom rečenicom

-Kako molim?-trgnuo nas je glas njene majke
-Nisi?-zastala je
-Kristina da nisi trudna?-upitala je ljuto i začuđeno

Pogledao sam u Kristinu i ona u mene

-Ma neee-rekli smo u isto vreme i odmahnuli rukom sa osmehom

Posle nekoliko momenata smo se gledali ozbiljno. Jebote ona je..Ne! Nemoguće! Vrištaću!

-Odmah idemo u bolnicu-skočio sam sa stolice i povukao je sa mnom

Svi su brzo obukli jakne i seli u moj auto. Gledao sam preko retrovizora u Kristinu koja nije znala gde se nalazi,gledala me je nekako zbunjeno i postiđeno,aaa sve bi dao da smo sad sami u ovom autu i da je dohvatim. Okej,ovo je bilo bolesno znam,samo sam se nasmejao mojoj izjavi te su me svi pogledali zbunjeno.

Konačno smo posle 20 minuta vožnje stigli u Zemunsku bolnicu i zaputili se kod ginekologa. Mislim da još nisam svestan šta me čeka,kao ni ona koja me steže za ruku,ne mogu verovati koliko jak stisak ima,a očigledno nisam svestan ni sa kim hoću da provedem život. Ugrizao sam se za jezik kako se ne bi nasmejao. Iz ordinacije je izašla jedna žena sa povećim stomakom i nasmejala nam se,pogledao sam u Kristinu koja je širom raširenih očiju gledala u pravcu vrata ginekologije.

-Kristina Antonijević,uđite-rekla je doktorka te me Kristina još jače stegnula za ruku,ako je to uopšte moguće

***
Evo ga,uspela sam objaviti večeras nastavak,nadam se da vam se sviđa 😊❤️