Žandarmerija

Oproštaj

-Sad ćeš ti da budeš zadovoljena dok se ne vratim-šapnuo mi je na uvo

Spustio me je i brzo svukao moje pantalone zajedno sa gaćicama,isto sam uradila i ja njemu,nije prestajao da me ljubi,već me je podigao i nabio na njega, jauknula sam kroz poljubac kad se našao u meni. Zabijao se jako i brzo u mene sve dok nije svršio a onda nam se disanje smirilo.

-Znaš da ću se vratiti-tiho je šaputao na moje uvo dok se u meni svaki atom tela polovio na milione
-Onda ćeš biti moja-pogledala sam ga sa podignutom obrvom
-Mislim i sad si moja ali..znaš već šta hoću da kažem-klimala sam glavom negativno ne razmišljajući da se on idalje nalazi u meni na šta se zabio naglo u mene

-Znam-vrisnula sam od bola

-Tako je već bolje-nasmešio se
-Inače ovo je bilo mnogo dobro,odmori se kad se vratim mislim da ćeš konstantno biti u krevetu-smeškao se pobedonosno

-Pa ako se zadržiš možda nađem nekog da me malo prodrma i umori-prasnula sam u smeh

Njegovo lice se skamenilo,dobivalo je crvenu boju,u očima mu je bila vatra i mnogo ljutnje dok su mu ruke bile na mojoj guzi koju je jako stezao

-Daj bre znaš da se šalim idiote-zagrlila sam ga mazno dok se njegovo telo konačno nije opustilo u mom zagrljaju
-Nadam se da ćeš se brzo vratiti,znaš da će mi faliti sve ovo-izustila sam tužno u njegov vrat

-Pa izgleda da moram što pre da se vratim jer sad kad više nisi nevina željna si kurca ko dete slatkiša-hteo je da zvuči ljuto ali se i on nasmejao svojoj izjavi

***

Nalazimo se ispred dvorišta žandarmerije,vojni kamiončići se smenjuju jedan za drugim i odvode žandare,gledajući kako se broj žandara smanjuje pogledala sam u Aleksu koji je pričao sa tatom malo dalje od mene,pogled mu je bio na meni,te kad je primetio da ga gledam došao je do mene i zagrlio me jako.

-Još ne mogu da zamislim da ćeš otići i ostaviti me ovde samu-promrmljala sam u njegove grudi

-Nisi sama,tu je moj tata i nosim telefon tako da čućemo se svakako,nećeš ni pomisliti da si sama-mazio je moje obraze palčevima i ulivao mi je nadu iako sam znala da su to samo reči

-Čuvaj mi se,važi?-upitala sam umiljato

-E nemoj da mi se umiljavaš-uhvatio me za dupe i podigao tako da sam ga obgrlila nogama
-Da te ne bih sad...-šapnuo mi je na uvo dok sam se ja stidljivo smeškala i pogled prebacila na njegovog tatu koji nas je gledao

-Idiote,gleda nas tvoj tata-rekla sam tiho

-Ma hajde,ko da on ovo nije radio nikad-odmahnuo je glavom smejući se

-E stvarno si stoka,nema te veće na svetu-udarila sam mu blag šamar kroz osmeh

-Jesam,ali ti me voliš takvog zar ne?-šapnuo mi je na šta sam ponovo pocrvenela

-Pa da te volim nisam sigurna ali sviđaš mi se takav kakav si-nasmešila sam se samouvereno

-E nemoj da sereš bre sad,u snu govoriš "Aleksaa,ljubavi,bebo,volim te,ti si moje sve"-prevrtao je očima i kezio se na šta sam se glasno počela smejati

-Aleksa..-čuli smo glas komandanta
-Moramo da krenemo-odmah sam se uozbiljila gledajući Aleksu koji me je samo jako privukao sebi i zagrlio

-Vratiću se brzo a onda ću ti reći nešto,ako sve ovo prebrodimo,tad će vreme biti da ti kažem to što želim sad-šapnuo mi je i poljubio me u obraz

Uhvatila sam ga za glavu i poljubila kao da nam je poslednji poljubac u životu,i kao da se rastajemo zauvek.
Konačno smo prekinuli poljubac kad nam je ponestalo vazduha i spustio me polako te me uhvatio za glavu

-Čuvaj mi se i ne daj mom tati da ostane sam,zamenjuj me,molim te-prošaputao je gledajući me u oči te poljubio nežno i brzo ušao u kamion ne okrećući se

Gledala sam za njima kako su polako došli do kraja puta i zamicali iza žbunja potom nestali. Od siline boli pala sam na kolena kao da mi je neko zabio nož u srce. Ostala sam gledajući na put gde nije bilo nikog.
Aleksin tata je stao ispred mene i prižio mi ruke,prihvatila sam ih i pomogao mi je da ustanem,te sam ga zagrlila jako i rasplakala se ponovo.

***
I miss someone's hug. I did not get a hug for a long time. Ljudi kažu da sam srećna,lepo je kad misle tako,ali znate onaj osećaj kad vam fali nešto..neko..Koliko god se smeškala drugima duša nije srećna.