Žandarmerija

Da!

U autu smo bili Aleksa,Aleksej, Kristina i ja a u drugom moji roditelji,moj brat i Goran. Aleksej je vozio a pored njega je bila Kristina,dok smo Aleksa i ja bili iza.

-Može to malo brže buraz?-upitao je Aleksa zadirkivajući Alekseja koji je vozio polako

-Naravno-osmehnuo se podlo i stisnuo gas

Pogledala sam u merač brzine koji je pokazivao 100,to je previše brzo ovde

-Alo alo,tata vam je iza nas,uspori malo nismo na autoputu-rekla sam uplašeno i pomalo ljuto

-Trudnice rade ti hormoni m?-zadirkivao me je

Prislonila sam dlan na njegov obraz ali ga nisam udarila,uhvatio me je za glavu i poljubila,bio je to dug poljubac

-Usporio sam al ne moram da gledam kako se vi tamo žvalavite-smejao se Aleksej dok nas je gledao preko retrovizora

-Tvoje nije da gledaš u retrovizor nego ispred sebe-rekao je Aleksa nastavljajući poljubac

Bilo mi je smešno i zabavno gledati ih kako se konačno ponašaju kao braća,kako pričaju i zezaju se. Svi smo bili izazetno srećni ne shvatajući da se upravo parkiramo ispred crkve.
Aleksa je izašao iz auta i došao na moju stranu vrata,otvorio ih i pružio mi ruku,uhvatila sam je i polako izašla iz auta,imala sam osećaj da ću pocepati haljinu i da je sva zgužvana ali to nije bila istina,samo sam umislila.

Stali smo ispred crkve i u tom trenutku je došao za nama ostatak ekipe.

-Pa dobro jel se onako juri po putu?-pitao je Goran Alekseja koji je samo slegao ramenima,bilo mi je jako smešno pa sam glavu naslonila na Aleksino rame

Sveštenik nas je uputio u crkvu i ušli smo unutra. Aleksa mu je da prstenje kako bi on u toku odreda nam stavio očišćene prstene. Ispred oltara smo stali Aleksa i ja držeći se za ruke,a iza nas Aleksej i Kristina dok su oko nas bili moji roditelji brat i Goran.

-Jel i mi trebamo da se držimo za ruke?-šapnuo je Aleksej Aleksi,samo smo se pogledali i nasmejali te odmahnuli glavom

Venčanje je počelo,sveštenik je čitao knjigu i u toku venčanja osetila sam ogromnu vrućinu i nesvesticu,mora da su hormoni. Opusti se,proći će za koji minut,nemaš brige. Tešila sam sebe al nije prolazilo, počela sam da paničim i Aleksa je to primetio

-Jesi dobro?-upitao me je zabrinuto

-Da,samo mi je jako vruće-izgovorila sam disajući duboko

-Oprostite-izustio je Aleksa
-Kristini nije dobro moramo na vazduh-uhvatio me je jednom rukom za ruku a drugom obgrlio moj struk

Izašli smo napolje i konačno sam osetila vetar u kosi,disala sam duboko i unosila u sebe hladan vazduh,ovo mi je trebalo.

-Dođi ovamo-odveo me je do česme i pustio vodu te njegovom mokrom rukom prešao preko mog lica,ovo prija

Odjednom me je vrućina prošla i postalo mi je hladno, definitivno su hormoni

-Možemo da se vratimo-rekla sam Aleksi i uhvatila ga za ruku te koračala normalno

Vratili smo se u crkvu i nastavili. Konačno je došao i taj deo kad nas sveštenik pita pitanja

-Da li ste se Vi Antonijević Kristina  obećali nekome?-
-Ne-
-Da li ćete u dobru i zlu,u nemaštini i bogatstvu biti uz supruga?
-Da-

Isto je pitao i Aleksu koji je odgovorio isto kao ja,posle toga je sveštenik započeo molitvu i stavio nam krune i očitao molitve. Te smo tri puta popili po gutljaj vina koje označava da smo sad dužni živeti u neraskidivom savezu,da nerazdeljivo upravljamo svojom imovinom i koristimo je kao zajedničku,i da između sebe delimo radost i tugu,nesreću i sreću. Kad je završio sve stavili smo jedno drugom prstenje i poljubili smo se. Uzdahnuli smo srećno,ovo kao da je trajalo večnost ali sad nema ništa što bi moglo da nam pokvari ovaj dan i ovaj brak. Izašli smo iz crkve i izgrlili smo se sa svima.

-Idemo sad u restoran zar ne?-upitao je Aleksa,udarila sam ga laktom na šta se cimnuo zbunjeno

-Jel moramo?-prevernula sam očima

-Pa mora i matičar da vas venča-rekla je moja mama a sa njom se složili svi ostali

Baš divno,nikad nisam volela taj čin,to je samo običan papir koji meni nije važan,glupost živa.

Opet smo ušli u auto i odvezli se do restorana u kome smo imali rezervaciju. Zakupili su ceo restoran samo za nas,budale.

U restoranu nas je čekala matičarka i odmah smo obavili i to. Stali smo ispred nje te je ona počela da čita iz neke knjige.

-Da li Vi Antonijević Kristina prihvatate Maksimović Aleksu za muža?-upitala je,pogledala sam u Aleksu

-Da!-htela sam reći ne,svima u inat ali sam se suzdržala zbog Alekse jer je jadničak otpuhnuo na moj odgovor

-Da li Vi Maksimović Aleksa prihvatate Antonijević Kristinu za ženu?-sad je on u mene pogledao i nasmešio se

-Da!-svi su tapšali te smo se poljubili bez znaka koji nam je trebala matičarka dati

-Čekajte čekajte,morate prvo da potpišete-pokazivala nam je na knjigu u koju smo se trebali potpisati,svi su se nasmejali
-Još jedno pitanje Kristina-pogledala je u mene
-Da li zadržavaš svoje prezime ili uzimaš prezime muža?-

-Uzimam-rekla sam da osmehom

Uzela sam olovku i potpisala se,isto je to uradio i Aleksa a onda me uhvatio za glavu i ponovo poljubio. Svi su aplaudirali.

-Zgazi ga ćurko-viknula je Jelena

Nasmejala sam se kroz poljubac i pustila ga te zgazila blago pa ponovo poljubila. Opet hormoni utiču na mene i ponašanje. Jedva čekam da se nađemo u krevetu sami.

Aleksa me je uzeo za ruku i povukao za veliki sto da sednemo. Svi smo seli za jedan sto i ručali,imali smo zdravicu,čak i tortu sa čikicama,bila je to prava mala svadba koju ću pamtiti za ceo život.

Uhvatila sam Aleksu za ruku i povukla ga na podijum jer je lagana muzika krenula,ovo je naš prvi put da plešemo. On je jednom rukom obgrlio moja leđa dok je druga bila u mojoj ruci a moja ruka na njegovom ramenu. Počeli smo polako da igramo u ritmu muzike,nismo se u tom položaju dugo zadržali,nedostajao mi je njegov zagrljaj,te sam ga zagrlila jako i idalje smo igrali.

Videla sam kako Aleksej ustaje i pita Kristinu za ruku a ona je naravno prihvatila i pridružili su nam se na podijumu,izgledali su srećno,nadam se da će im se desiti ista sreća kao što je imamo Aleksa i ja. Pogledala sam u Aleksu kom su se oči sijale.

-Sve je ispalo i više nego odlično-

-Definitivno, zahvalan sam mom ćaletu koji mi te je onaj dan poslao i upoznao te sa mnom,osećam se presrećno sa tobom,svaki trenutak je bio srećan sa tobom,nikad nisam imao tužne trenutke i kad sam plakao ti si me veselila jer si bila uz mene. Nikad do sad ti nisam rekao ali..-zaustavio se
-Volim te-izustio je jedva čujno,kao da je to bio poslednji atom njegovog srca

-I ja tebe Aleksa-nasmešila sam se i poljubila ga

***
Pa to bi bilo to,došli smo do kraja dragi moji,drage moje,neverovatno kako je brzo prošla ova priča,nadam se da sam vas obradovala ovom pričom i da ste uživali u njoj,hvala svima od srca što ste bili uz mene i što ste čitali priču,love yaaa💋♥️