Žandarmerija

Nedostajala si mi

-Ali kako? Zašto?!-počela sam da paničim

-Dok ne budete skinute sa liste osumnjičenih ne možete da radite,žao mi je-rekao je i ušao u sobu zatvarajući vrata za sobom

U sekundi mi se život okrenuo naglavačke,nisam znala šta da radim i kud da idem

-Smiri se,proći će i to,biće sve u redu-sad je mene tešila Jelena

Izletela sam iz MUP-a kao opržena i sela na klupicu. Uhvatila sam se za glavu jer nisam mogla da poverujem da se meni ovo dešava.

-Ne brini se, uradiće sve da te izvuku,veruj mi-rekao je žandarm koji je seo pored mene

Naslonila sam glavu na njegove čvrste grudi i zatvorila oči. Prvo su mi pali roditelji pali na pamet,šta ću njima da kažem,već znam reči moje majke "rekla sam ti da će ti biti glava u torbi ako se time budeš bavila". Ona i njeno trabunjanje. Jedino me je tata podržavao ali posle ovoga ne znam kako će,svi će pomisliti da sam kriva,jer nikad nisam bila ćerka za primer,uvek sam ja bila kriva i kad nisam. Suza mi je skliznula na lice i zastenjala sam tiho u njegovu uniformu. Čuo me je,pa je podigao njegovim rukama moju glavu.

-Sve će biti u redu,veruj mi,uzgled ja sam Aleksa-nasmešio se

Tako priča samouvereno kao da je ovo neka najprostija stvar. Volela bih da mogu da mu verujem ali nisam u takvoj situaciji,plašim se.

-Kristina-uzvratila sam osmeh

(10 dana kasnije...)

Jelena i ja smo iznajmile pre 10 dana stan na Novom Beogradu,daleko od naših roditelja. Bilo je prepirke kad su saznali zato smo i pobegle. Danas je ročište,saznaćemo da li možemo nastaviti da radimo ili ne.

-Hajde Kristina,jesi spremna?-upitala je stojeći ispred vrata

Obukla sam duks i farmerke i izašla iz sobe. Ona je na sebi imala uniformu kao da je sto posto sigurna da ćemo dobiti nazad posao. Bila je našminkana,ja se nisam ni potrudila da se našminkam i da izgledam normalno,izgledam ko klošar,stvarno bi neko pomislio da imam nešto sa onim kriminalcima.

(...)

Nalazimo se u sudnici,tamo su policajci iz Jelenine i moje stanice,i mnogo žandarma među njima je i Aleksa.

Sele smo napred pored našeg advokata. Nikad nisam ni sanjala da ću se nalaziti ovde zbog takve gluposti i imati još svog advokata,debilizam.

Advokati sa jedne i druge strane su pričali. Zadobijala sam poglede svih u sudnici kad sam izašla da kažem ono što sam zapravo i napisala onaj dan na papiru te sam malo još dodala.

-Znate,ja nemam nameru da se bakćem sa ovim,želim samo svoj posao nazad,nikad ne bih uradila nešto što bi naškodilo meni samoj i poslu. Ne zanima me koliko će vas platiti ova druga strana preko puta mene,policajka Lazić i ja nismo došle ovde da vas podmićujemo jer ni same nikad za ove dve godine nismo primile mito niti ćemo ikad. Želimo samo naš posao nazad. I da naznačim,ako gospoda misli da ih se plašimo,nek ne daju nikakvog značaja sebi jer smo se takvih nagledali po stanicama.-ustala sam i vratila se na mesto,svi su me gledali sa otvorenim ustima,pogled sam bacila na Aleksu koji se samo smeškao jer je znao da ovo poslednje što sam rekla nije istina,nasmejala sam se sama svojoj izjavi

Minuti su prolazili ko sati a onda je sudija rekao da svi ustanemo, što smo i uradili.

-Sud je doneo odluku da Lazarević Dušana i Ivković Aleksandara uhapse zbog 50kg droge koje su policajci našli u njihovim automobilima,zbog pokušaja otmice dve devojke i zbog nelegalnog oružja,a policajke Lazić i Antonijević mogu da se vrate svojoj dužnosti-

Jelena i ja smo vrisnule od sreće i zagrlile se jako,to smo čekale sve ovo vreme i zbog toga smo preplakale svaki dan do ovog dana. Pružile smo ruku advokatu i zahvalile se.
Okrenula sam se nazad,svi su aplaudirali,ali moje oči su bile zakovane samo za jednu osobu. Došla sam do njega trkom i zagrlila ga jako,čula sam grohotan osmeh i osetila njegove ruke oko sebe.

Osetila sam pogled na sebi od strane jednog gospodina srednjih godina u uniformi koji je stajao iza Alekse i gledao nas sa osmehom,toliko liči na njega,ne moguće da mu je tata. Ma umišljam zar ne? Zatvorila sam oči i osmehnula se te pustila Aleksu,spustila sam glavu jer sam se postidela,mada ne zadugo,uhvatio je rukom moju bradu i podigao je

-Šta sam ja tebi rekao?-upitao je strogo ali sa osmehom

-Da da,znam,samo nisam mogla da verujem da će ovako lako biti-nasmejala sam se

-Nedostajala si mi-šapnuo mi je na uvo

Naježila sam se se na njegove reči i pobegla kod Jelene dok se on cerio idalje.

***