Žandarmerija

Ponovo zajedno

Već dva sata su prošla kako putujemo,uglavnom put u miru prolazi, poneko pitanje i odgovor prekinu tišinu i to je to. Skrećemo sa auto-puta i stajemo na benzinsku pumpu. Izašao je napolje da natoči gorivo taman i ja odoh do prodavnice.

-Hoćeš nešto da popiješ?-upitala sam ga

-Može guaranu- nasmejao se, samo sam klimnula glavom i otišla unutra

Uzela sam dve guarane i naplatila te se vratila u auto sa njim.

-Ne smeta ti da zapalim?-upitala sam pokazivajući mu na cigaretu

-Ne-odgovori kratko

Upalila sam cigaru i povukla dim,osetila sam kako se dim širi celim plućima u meni i osećaj je tako opuštajuć. Otvorila sam guaranu i ispila gutljaj

-Od kad pušiš?-upitao me je

-Od sad-odgovorim kratko
-Mislim da me to opušta-bacim pogled kroz prozor u tom trenutku mi je zazvonio telefon,Aleksa

Pa gde si ti gospođice Antonijević- javi se sa osmehom

-Oho,ko se to mene setio?-zadirkujem ga

-Pa kad nikako da se setiš mene,šta radiš malena?-

-Evo me u auto imali smo hitnu intervenciju pa se vraćamo u žandarmeriju-

-Sa kim si?-osetim u njegovom glasu tračak ljubomore

-Sa Kristijanom-pogledam u njega
-Gde si ti?-vratiću pogled na prirodu

-Ja se vraćam sa granice,idem sad da se istuširam i spavam-zvuči mi umorno

-Jel sve okej na granici?-upitam bojažljivo

-Da,nije bilo nikakvih problema,uhvaćeni su neki sa drogom i to je to,ništa specijalno,ali moramo i večeras da idemo tamo-uzdahne duboko, vidim da ni njemu nije lako kao ni meni

-Ne brini,biće sve okej-još sad kad ti ja dođem,mora da bude sve okej,nasmejem se mojoj misli

-Naravno,odoh sad,čujemo se posle malena,ljubim te-osmehne se

-I ja tebe-uzvratim isto i prekinem te se nasmejem

-Znači zbog njega ideš tamo?-upita dobro poznat glas

-Mhm-odgovorim kratko i zovnem mamu,posle par sekundi se javlja

-Pa gde si ti? U sred noći si negde otišla ponovo i ne javljaš se ceo dan,jel znaš ti uopšte koliko je sati?-vikala je na telefon

-Sati je..-pogled bacim na sat pored brzine
-14:22-osmehnem se

-Gde si budalo? Kad ćeš kući?-upita nervozno

-Idem na granicu ako te baš toliko interesuje,kod Alekse-

-ŠTA BRE?! DA LI SI TI NORMALNA?! HOĆEŠ DA TE UBIJU TAMO?! TI NISI OBUČENA ZA TO,NE ZNAŠ KORISTITI PIŠTOLJ NITI BILO ŠTA DRUGO,SMESTA DA SI SE VRATILA!-urlala je

-Ne brini se ti za mene mamice,ne znam kad ću kući ali bez Alekse se NE VRA-ĆAM-osmehnula sam se

-Živce ćeš nam naše pokidati! Oteraćeš nas u grob,jel me čuješ?!-idalje je vikala

-Opušteno,nećeš ti uskoro u grob,znam ja,pozdravi mi tatu,čujemo se još kasnije-nisam sačekala odgovor već sam samo prekinula

Sa mamom nikad nisam imala dobar odnos,uvek bi vikala na mene i udarala me,kad bih pričala sa tatom uvek bismo imali normalan razgovor,znao je i on da vikne,nije da nije ali opet..oduvek sam bila njegova mezimica i svuda bi me hvalio.

(...)

Konačno smo stigli. Auto parkira pored policijske stanice i izlazimo.

-Jaoj ukočio sam se-protežući se reče Kristijan

-Bome i ja,dupe mi je utrnulo-osmehnem se držeći se za dupe

-Boli tebe dupe,ti si se naspavala,a ja-uzeo je torbu iz auta i ogdegali smo smo se do ulaza ispred kog su bila dva policajca

-Poštovanje,trebaju nam žandarmi koji su pristigli iz Beograda-oni su se samo zgledali i pogledali u mene pa u Kristijana,srećom Kristijan je imao svoju uniformu dok za mene ne može isto da se kaže

-Ja sam Kristijan iz žandarmerije,ovo je Kristina ona je iz policije-reče Kristijan sa osmehom

-U redu,preko puta su u toj zgradi-pokazivao nam je na zgradu koja je izgledala skoro kao i ova

-Hvala lepo-osmehnula sam se i povukla Kristijana sa sobom

-Ne deluju gostoljubivo-prevrnem očima

-Ko zna čiji su-nasmeje se

Dobra pomisao,možda i nisu naši ali opet..ko će ga znati.. Prešli smo ulicu i ušli u zgradu na kojoj ništa nije pisalo. Unutra izgleda sve staro i oronulo,da li je moguće da ovde budu? Skrenuli smo desno gde su bile sobe,u njima se moglo videti dosta žandarma koji su ležali na krevetima, slušali muziku, čitali nešto. Kristijan me je povukao za ruku i pokazao očima na nekog u sobi. Pogledala sam unutra i videla Aleksu.

Prišla sam krevetu i videla ga kako spava bez majice na stomaku,bio je tako miran,spokojan. Došlo mi je odmah da skočim na njega ali nisam smela,bilo mi je žao da ga budim. Prešla sam rukom kroz njegovu kosu a on se samo promeškoljio i blago otvorio oči. Pogledao je u mene zbunjeno,ništa mu nije bilo jasno.

-Jel ja to sanjam ili vidim Kristinu?-upitao je sa osmehom lika koji je bio pored njega

-Druže,i ja mislim da se ovo samo u snu može videti ali nije san-uzvratio je osmehom a onda se Aleksa pridigao

-Kristina?-gledao me je sa nevericom

-Glavom i bradom-nasmejala sam se i skočila mu u zagrljaj

-Jaoj trute jedan-grlio me je,smejao se,mazio po kosi
-Šta ćeš ovde u pizdu materinu?!-povikao je ne skidajući osmeh sa lica

-Došla sam da te čuvam-podigla sam glavu sa njegovih grudi

-Ne,došla si da mi napraviš još veći posao-pomerio je pramen koji mi je zaklanjao pola lica
-Sad moram i za tebe da se brinem,i tebe da čuvam,glavo luda-poljubio me je u čelo

-Ne idem ja bez tebe nikuda više-osmehnula sam se i poljubila ga nežno

***
Nastavak je tuu uživajte do sledećeg puta :*