Žandarmerija

Alibaba

-Kristina, dođi molim te ovamo!-viknuo je ćale

Ona je otišla do njega vrckajući dupetom ispred mene,okrećući se ka meni i smeškajući,jaoj jadna ne bila ako ostaneš sa mnom negde nasamo nećeš znati gde se nalaziš koliko ću da te oprašim.

Ćale joj je nešto rekao i otišla je u svlačionicu,dok je on došao do mene.

-Budi fin prema njoj,jednom u životu,molim te i da znaš da sam mnogo dobrih stvari čuo o njoj,nemoj da misliš da je kao one tvoje što ti se svako veče uvlače u krevet,ova je drugačija-zvučao je ozbiljno

Pogled sam prebacio na svlačionicu iz koje je izlazila Kristina i moram priznati da izgleda jebeno dobro u uniformi. Imala je na sebi jaknu,pantalone,rukavice i čizme. Izgledala je kao neki mali arambaša.

-Ćale ovo će da izgleda kao Alibaba sa 40 razbojnika sa nama-smejao sam se dok nije došla do nas i udarila me u stomak

Ćale se isto smejao samo je dobro prikrivao smeh,te nas izgurao napolje.
Stali smo u stav dok nam je komandant govorio šta radimo danas. Ona je cupkala u mestu i video sam da joj nije svejedno,u njenim očima se vidi,strah,sreća,uzbuđenje,nervoza,toliko emocija u jednoj sekundi. Taj osećaj mi je dobro poznat,kao da gledam sebe umesto nje,tako mi je bilo kad sam došao ovde na obuku.
Uhvatila me je za ruku kad je komandant rekao da ćemo pucati,zar ona ne bi trebalo da zna kako se puca

-Ne znaš da pucaš?-šapnuo sam joj a ona me je pogledala namršteno

-Znam!-viknula je

Ovo me je zagolicalo,siguran sam da ne zna,sad ćemo videti.
Komandant je rekao da je danas ona sa mnom i da je ja obučavam. Biće ovo dug dan,uzdahnuo sam a ona me pogledala zbunjeno,samo sam joj poklonio osmeh.

-Dođi ovamo-izustio sam dok me je pratila

-Uhvati se za kanap i penji uz zgradu-

-Ali ja..-

-Ima li nekih problema?-nasmešio sam se

-Ne!-bila je samouverena a onda polako počela da se penje uz uže

Kad smo se popeli ruke su joj podrhtavale

-Plašiš se visine?-upitao sam je dok je ona gledala u svoje ruke

-Ne,samo..ja sam uvek baksuz, plašila sam se da će kanap pući-

Prebacio sam je preko ramena i krenuo da se spuštam niz kanap zajedno sa njom,ona je vrištala,nije znala šta ju je snašlo a meni je bilo jako smešno.

Spustio sam je na zemlju a ona mi je opalila šamar. Pogledao sam je sa nevericom dok je ona histerisala

-Da li si normalan? Nemoj to da si više uradio!-viknula je besno a meni je došlo ponovo isto da uradim ali sam se suzdržao

-Idemo malo da se tučemo-rekao sam kroz osmeh
Skinuo sam moju fantomku i dao joj

-Sad stvarno izgledaš kao Alibaba-smejao sam se kao lud a ona je iskoristila priliku i udarila me u stomak ponovo

-Dobro,dobro,stani u stav-

Ona je stala mirno kao da će da ide na marš,ponovo sam se nasmejao i ponovo dobio udarac

-Samo se ti smej i dobićeš svaki put udarac-namrštila se

Uzeo sam njene ruke i stavio ih ispred njene glave,stegnula je šake i napravila mali iskorak

-Ti udaraj a ja ću da se branim, može?-klimnula je glavom potvrdno

Krenula je da me udara iz sve snage ali ja sam se branio,to ju je nerviralo i saplela me je te oborila,našla se na meni i ponosno podigla ruke u vis jer su nas svi gledali, dobro izgleda na meni hm,da vidimo kako izgleda kad je ispod mene

Preokrenuo sam nas i našao se na njoj,disala je duboko i gledala me u oči

-Dobar udarac Alibaba-nasmešio sam se a ona je uzvratila

Ustao sam sa nje i pružio joj ruku, koju je ona prihvatila

-Kad idemo da pucamo?-upitala je drhtavim glasom, definitivno se plaši ovoga

-Sad-rekao sam i povukao je za ruku

Mogao sam da osetim kako me vuče unazad ali nisam obraćao pažnju na to. Uzeo sam pušku koja je bila na podu i legao dole,pokazao sam joj rukom da legne pored mene

-Jel moram?-upitala je bojažljivo

-Osim ako nećeš da te silujem pred svima,mislim da bi se mnogima ovde dopala moja ideja-nasmešio sam se gledajući oko sebe,momci su polako pristizali nama a ona je prevrnula očima i legla pored mene

-Slušaj me sad dobro. Tehnika je bitna,ona se sastoji od četiri elementa,stav za gadanje,nišanjenje,okidanje i disanje.To znači da tvoj krvotok i organi za disanje moraju da budu u normali,nema straha i što manje pomeranje puške,to će biti bolji pogodak-ona je samo klimnula glavom i pomno pratila sve što govorim
-Pošto u ovom slučaju si ti početnik,trebali bi se približiti da bi dobro videla crnu tačku-nije mi dopustila da završim već je samo klimnula negativno glavom
-Dobro,još nešto,što pre pucaš to bolje,ne bitno gle pogodila,jer predugo nišanjenje dovodi do umaranja oka i iskrivljene slike, pa samim tim i do grešaka,uopstalom gledaj mene sad-

Jedna ruka mi je bila na puški,druga na okidaču,udahnuo sam dva puta duboko i izdahnuo te pucao,izgleda da sam malo okrznuo crnu tačku.Pogledao sam u Kristinu koja je gledala začuđeno

-Bravo-viknula je sa osmehom,predao sam joj pušku i namestio joj ruke u pravilan stav

-Zapamti šta sam ti rekao,udahni dva tri puta duboko i izdahni,moraš biti smirena,ne misli da ćeš pogrešiti jer sam siguran da nećeš-

Zatvorila je jedno oko i drugim nanišanila,povukla je okidač ali puška joj je iskočila iz ruku,ona ju je od straha bacila na pod i stavila ruke preko lica. Izgledala je slatko ovako uplašena. Uzeo sam joj ruke u svoje i pogledao je,zatvorila je oči i duboko disala.

-Hej,sve je u redu,ovo je tvoj prvi put,šta misliš kakav je moj bio,promašio sam sve i pogodio u drvo-nasmejali smo se svi glasno,a ona je izvirila kroz ruke sa malim osmehom

-Ne moraš da mi veruješ evo pitaj mog ćaleta,"tatu",posle sam dobio ćušku po glavi i od tad dobro gađam,možda sam i ja tebe trebao da udarim,za sledeći put-nasmejao sam se i pogledao u ćaleta koji se takođe smejao

-Nemoj molim te,imaš tešku ruku-osmehnula se posramnjeno

***