Žandarmerija

Priprema za venčanje

Jutro je odavno svanulo,pripreme su u toku,svi u kući su poludeli,jurcaju po kući ne znajući ni šta rade. Jelena je bila glavna paničarka. Naslonila sam se na vrata i gledala ih,svi su se sređivali i oblačili kao da pravimo neko veliko veselje.

-Vreme je za tebe devojko-reče Jelena vukući me za ruku u sobu

Jelena je stvarno divno izgledala,prelepo joj je stajala ta tamnoplava haljina

-Jel bre mala hoćeš ti da ukradeš mladoženju?-nasmejala sam se dok me je šminkala

-Ma daj bre ne zezaj nije ovo ništa posebno-nasmejala se postiđeno

-Ma joook,a to si se tako sredila zbog Aleksejaa-zezala sam je vrpoljeći se

-Ej ne mrdaj se ubošću te u oko lujko-uhvatila mi je lice rukama i namestila kako joj odgovora

Posle šminke,obukla sam venčanicu a kosu zavezala u lagani rep

-Stvarno nećeš nikakvu pletenicu,punđu,nešto?-upitala je gledajući me sa čuđenjem

-Ne Jelena znaš i sama da ne volim preterano sređivanje-ogledala sam se u ogledalu

Nasmešila sam se,oči su mi se sijale,ne mogu verovati da se udajem,maštala sam da se udam sa dvadesetak godina i da imam dete ali nisam mislila da će mi se to ispuniti.

-Devojke stigao vam je neko!-vikala je moja mama
-Ajde brže to malo-cerekao se moj tata

-Aleksej!-viknule smo u isto vreme te počele da se smejemo

-Idi brzo u dnevnu kod njega,reci mu da dolazim za 2 minuta-gurala sam je napolje iz sobe

-Ali-zatvorila sam brzo vrata i naslonila se na njih

Čula sam njene korake i kako priča nešto. Izašla sam iz sobe i provirila kroz vrata dnevne sobe, Aleksej je stajao ispred nje,imao je belu košulju,crnu kravatu i donji deo odela,plus..jaknu? Prvi put vidim da neko nosi jaknu umesto sakoa. Izgledao je jako zanimljivo i primamljivo.

Jelena se samo smeškala,topila se svaki put kad bi on progovorio bilo kakvu reč. Nadam se da će je on učiniti srećnom,ona to zaslužuje. Odlučila sam da ih prekinem i zakoračila sam laganim koracima u dnevnu sobu. Mama i tata su me gledali u čudu,suze su im napunile oči te sam prišla mami i zagrlila je. Kakva god da je ona je moja mama i drago mi je što je dočekala ovaj dan,što je živa i zdrava. Pustila sam je iz zagrljaja i nasmešila sam joj se

-Prelepa si-suzdržavala je suze ali nije uspela da ih suzdrži u potpunosti i rasplakala sam se,samo sam je potapšala po ramenu i zagrlila tatu

Od malena sa tatom imam odličan,odnos sećam se kad sam dovela dečka u sobu a da moj tata nije video kad je ušao u kuću,tek kad je prolazio pored moje sobe video ga je,kasnije mi je rekao kako nije trebalo tako da ga uvedem u kuću i pričao sa mnom normalno. Uvek je bio moj idol i ostaće tako zauvek. Pustila sam ga iz zagrljaja i videla da i on suzdržava suze al bolje to radi od mame. Tu je bio i moj brat za kog nemam šta da vam kažem on je svoja priča,samo sam ga zagrlila i osmehnula mu se,doduše ovo je više izgledalo kao lažan osmeh.

Došla sam do Alekseja i zagrlila ga

-Hvala ti što si došao,mnogo mi znači-šapnula sam mu na uho te ga ispustila iz zagrljaja,on se samo osmehnuo,začuli smo sirenu

-Ne gledaj-viknula je moja mama,a Aleksej me okrenuo na drugu stranu

Wtf,zašto da ne gledam,ja njega smem videti valjda al on mene ne,zar ne? Ali dobro neka me još malo u neizvesnosti. Aleksej me je uhvatio za ruku i polako smo izašli u hodnik te stali pored ulaznih vrata.

-Ostani tu-čula sam Goranov glas te nekoliko koraka i pojavio se ispred mene sa osmehom

Pokazala sam mu rukom da priđe te sišao tri stepenika i zagrlio me,Aleksa nas nikako nije mogao videti. Pogledao je u Alekseja i osmehnuo se

-Izvedi je-zapovedno mu je rekao Goran,Aleksej je sa osmehom klimnuo glavom i uhvatila sam ga ispod ruke te smo se popeli tri stepenika

Okrenuli smo se na stranu i videla sam Aleksu koji je

Izgledao vau! Ovaj dečko me svaki put iznenadi neverovatan je. Svaki put kad pomislim da ne može više da me iznenadi on uspe u tome. Osmehnuo se čim me je video. Oči su mu se sijale ali onda je pogledao u Alekseja i taj osmeh je nestao. Koračala sam ka Aleksi bez Alekseja.

-Kristina šta je ovo?!-povisio je ton,nisam odgovorila samo sam koračala ka njemu
-Kristina odgovori!-povikao je,stigla sam do njega i zagrlila ga i šapnula mu

-Ljubavi,molim te,ovo je naš dan,naš divan i srećan dan kog ćemo se uvek rado sećati,molim te ne želim da ga pamtimo po lošem,želim da u tom danu bude tvoj brat,da osetiš ono što nisi osetio ovih godina,popuni tu prazninu molim te-šaputala sam mu i u tom momentu osetila ruke oko mene

-U redu,ali samo zbog tebe-rekao je u moje rame te sam se ispravila sa ogromnim osmehom

Poljubila sam ga na blic i uzela ispod ruke te povela do Alekseja koji je izgledao zabrinuto,nadam se da će sve ispasti odlično. Došli smo do njega i Aleksa me je pustio. Gledali su se nekoliko trenutaka a onda zagrlili. Stavila sam ruke na usta i gledala ih očiju punih suza,ovo izgleda tako divno. Pogledala sam u Gorana koji se suzdržavao da ne zaplače,Jelena mi je prišla i uhvatila me za ruku te jako stegnula. Ovo je slika za pamćenje,hvala ti Aleksa.

-Ljudi,11 i 30 je,brzo moramo da krenemo-povikala je moja mama

Aleksa i Aleksej su se odvojili i osmehnuli blago jedan drugom te sam ja uhvatila Aleksu ispod ruke i pokazala Kristini da uhvati i ona Alekseja. Klimala je glavom da neće a kad ju je Aleksej pogledao postiđeno se osmehnula te je on savio ruku i čekao da ga ona uhvati ispod ruke,što je konačno uradila. Možemo krenuti konačno.

***
Nastavak je tu,ipak neću završiti sa ovim nastavkom nego sa sledećim koji ide sutra,nadam se da sam vas obradovala 💋♥️