Žandarmerija

Ja bih da se ženim

Poslušajte pesmu,jako je lepa,spot je presavršen 😍

***

Potrčala sam Goranu u zagrljaj i jako ga zagrlila sa osmehom. Pogledala sam u Aleksu koji je izgledao kao da prvi put stoji pred njegovim tatom,ne znam šta mu je.

-Aleksa-kao da se trgnuo iz nekog transa i pogledao u mene zbunjeno

-E ćale-prišao mu je i zagrlio ga bez osmeha,bez ikakvih emocija

-Ajde uđite-pokazao je Goran rukom,te smo ušli unutra

-Ja moram do kupatila-izustila sam sa osmehom dok je Aleksa seo na kauč kao da u njemu nema života,Goran je samo klimnuo glavom

Ušla sam u kupatilo i pogledala se u ogledalo,bila sam sva raščupana, crvenih obraza,podočnjaka do poda. Bez četke prošla sam prstima kroz kosu i nekako zavezala rep te se umila. Polako sam izašla iz kupatila i čula razgovor

-Jesi li joj rekao?-upitao je zbunjeno Aleksa

-Nije ti ništa rekla?-postavio je Goran pitanje

-Šta je trebala da mi kaže?-idalje je bio začuđen

Udarila sam se rukom u glavu i iz džepa izvadila sliku. Kako sam mogla zaboraviti na ovo. Pa naravno da sam zaboravila kad nisam imala vremena razmišljati o tome. Upala sam u dnevnu sobu i prekinula ih u razgovoru,nastala je tišina.

-Idem da vam donesem nešto da popijete-rekao je Goran ustajući sa fotelje

Sela sam pored Alekse koji me je gledao crvenih očiju,pomalo uspaničeno,idalje nervozno. Samo sam mu pružila sliku bez reči. Pogledao je u sliku i uzeo je u ruku. Suze su mu se nakupile u očima

-Znači znaš...-tiho je progovorio

-Znam sve Aleksa,nisi morao da kriješ te stvari od mene,znaš da sam uvek tu da ti pomognem,nikad ti ne bih odmogla i uradila nešto nažao-prošla sam prstima kroz njegovu kosu

Samo je spustio glavu na moje grudi i zaplakao kao malo dete,kao ono jutro kad smo bili u šatoru.

Goran se posle nekog vremena vratio u dnevnu sobu i zatekao Aleksu kako plače

-Idem do kupatila-izustio je brisajući suze

Goran je seo ispred mene i gledao za Aleksom

-Nikad nije plakao,ili je to dobro sakrivao-zamislio se Goran

Eh kad bi znao..Ovo je već drugi put da Aleksa plače na mojim grudima.

-Biće mu lakše sad-osmehnula sam se blago,Goran je on utvrdio i klimnuo glavom

-E ćale hoću nešto da pričam sa tobom-Aleksa se vratio u dnevnu nameštajući kosu veselo kao da malo pre nije plakao
-Znaš ćale,ovaj tata-pogledao je u mene sa osmehom
-Ja bih da se ženim-nije skidao pogled sa mojih očiju a ja vrištim u sebi

-Ako sine-pogledala sam u Gorana koji se smeškao,samo sam zagrlila jako Aleksu,dođe mi da vrištim na sav glas ali ne smem,samo imam osmeh od uveta do uveta
-Kad si mislio?-upitao je Goran

-Pa ne znam,kad se gospođica Alibaba smisli-smeškao se

-Odmah sad,nemam šta da smišljam-rekla sam ko iz topa

-Može ali moramo po tvoje,moram sa njima da pričam,dosta puta sam te krao mislim da je tome došao kraj-obrazi su mu se zacrveneli

-A što? Meni je onako bilo super-prisećala sam se tih dana

-Jeste ali tvoja mama će dobiti srčani zbog mene-gledao je u Gorana

-To je tačno,idite kod njih sutra,voleo bih da ih upoznam-

-Pa onda možemo svi zajedno da idemo-pogledala sam u Aleksu koji je klimao glavom,svi su se složili

-E pa kasno je,mogao bi ja u krevet-ustao je sa fotelje kao i Aleksa sa kauča,te ga zagrlio

-Hvala ti ćale-rekao je tiho

Odvojili su se i Goran je samo klimnuo glavom

-Laku noć-mahnuo je i otišao u svoju sobu

-Sad si moja-počeo je da me golica

Suzbijala sam da ne vrištim pa sam ga rukama privukla u poljubac te se našao na meni

-Idemo što pre da spavamo ne mogu dočekati sutra-promrmljala sam kroz poljubac

-Ma kakvo spavanje sad kad te dohvatim..-smeškao se podlo

-Idiote,nema toga-nastavio je po svom
-Ne mali stvarno-gurala sam ga od sebe ali nisam uspevala bio je jači

-Ne kvari-škriputao je zubima i ujeo me za obraz

-Hej! To boli-mrštila sam se

-Uf,pokvarila si mi uzbuđenje-ustao je sa mene i ja za njim

-Čekaj da proverim-uhvatila sam ga dole i počela sam se smejati

-Ne smej se majmunko,ti si kriva,aj laku noć-hteo je otići ali mu nisam dozvolila

-Mogu ja to vrlo lako popraviti-zakikotala sam se

-E pa pametnice,ne može sad,ne dam-uhvatio se dole i otišao u sobu,ja sam ostala smejući se

Kad sam se posle nekoliko minuta smirila ušla sam u sobu i zatekla njega kako plače,ponovo. Nisam ništa rekla već sam samo legla u krevet kod njega,naslonila njegovu glavu na moje grudi i pustila ga da se isplače,ova soba ga sigurno podseća na njegovo detinjstvo,jadničak.

***

Nalazimo se u autu,idemo kod mojih roditelja. Svi zajedno da da. Šta mogu očekivati od mojih roditelja,da vidimo... Pa ponašaće se neprimereno sigurno,barem moja mama,za nju sam sigurna.

-Samo pravo reći ću ti kad da skreneš desno-pogledala sam u Aleksu koji se smeškao

-Alo mala pa nije mi prvi put da dolazim kod tebe-gledao me je preko retrovizora i namignuo mi

Postidela sam se u sekundi jer je pored njega sedeo Goran koji se takođe smeškao samo je to sakrivao.

Konačno smo stigli u dvorište moje kuće i parkirali se. Videla sam mamu na prozoru i samo se nasmejala te uhvatila Aleksu za ruku koji je stajao pored mene i mahao joj srećno. Brzo je navukla zavesu na prozor i otišla.

-Hajmo u kuću-pokazala sam Goranu da krene za mnom što je i Aleksa uradio

-Pa dobro da li si normalna?!-odmah je povikala moja mama na vratima

***
Bližimo se krajuuu,ja ne mogu da verujem da završavam još jednu priču i moram da se zahvalim svima koji je čitaju jer me je održavala u pisanju i dajete mi snagu da pišem, zadovoljstvo je pisati za vas 🙈😻❤️