Aleksa je odlučio da me vodi u poslastičarnicu ali ja nisam htela.
-Zar nije zanimljivije da idemo nazad i napravimo sami sebi nešto?-umiljato sam pitala
-Mrzim kad mi se ulizuješ,ulizice mala-uhvatio me je za obraz
-I jel idemo kući?-
-Zar ti nije lepo sa mnom?-
-Naravno da jeste samo nisam navikla na slobodan dan,provedem sa tobom-spustila sam postiđeno glavu
-Biće ih još puno-pružio mi je ruku i ja sam je prihvatila
(...)
Posle sat vremena smo stigli do njegovog stana i ušli unutra. Osetila se se isto kao i prvi put kad sam ušla ovde,bila sam uzbuđena,stidljiva i srećna.
-Šta bi da pravimo?-
-Šta ti se jede?-
-Ne znam,nešto slatko-prišao mi je sa osmehom
-Hmmm..u kuhinji sam jedino dobra kod kolača,mogla bih nešto da smislim-nasmešila sam se
-Važi,ja ću otići da uzmem roštilj pa dolazim-uhvatio me je za obraze i poljubio nežno pa potom otišao
Na brzinu sam pogleda šta ima u kuhinji,i našla sam mnogo začina i stvari za pravljenje kolača.
(...)
Čula sam da se vratio i dotrčala do njega,zagrlila sam ga jako a on je uzvratio
-Nije te niko ukrao,dobro je-osmehnuo se
-Dođi-uhvatila sam ga za ruku i povela do kuhinje
-Izvini,to je sve što sam našla,nadam se da ti se sviđa-posramnjeno sam rekla
-Šta da ti kažem osim da te prebijem sad,ali imaš sreće,znao sam da ćeš to uraditi tako da..budi tu-otrčao je u neku sobu,meni ne poznatu,nisam ni znala da tu ima neka soba
Šta je sad smislio idiot,nadam se da će uskoro izaći jer sam jako gladna.
Posle 15-ak minuta je izašao iz sobe i postavila sam sve na sto. Seli smo i ručali u miru i tišini.. bar je tako izgledalo dok nije zazvonio moj telefon. Pogledala sam i pisalo je "mama",ostavila sam telefon na sto i nastavila da jedem
-Nećeš se javiti?-upitao me je
-Ne,mama je-
Uzeo je telefon sa stola i on se javio
-Gde si ti? Zašto nisi došla kući sa posla? Jesi ponovo sa onim prostakom?- ostavila sam viljušku jer mi je preseo ručak,bravo mama
-Da gospođo,sa prostakom je ceo dan,nije bila na poslu uopšte-zagrcnula sam se
-Ne brinite se moj otac joj je dao slobodan dan i iskoristili smo ga na lep način-osmehnuo mi seMama ga je vređala i vređala sve dok joj on nije spustio slušalicu
-Jebiga ne zna kad je dosta-nastavio je da jede a ja sam se smejala
Kad je završio sa jelom,donela sam mu kolače,vrisnuo je na Rafaelo kuglice ali nije znao kako se zovu drugi kolači
-Stvarno nikad nisi probao hurmašice? Ti si lud! To je najbolji slatkiš što možeš pojesti,tako se topi u ustima,mmm njam-izustila sam oblizivajući usnu
-Čim ti oblizuješ usnu mora da je nešto jako ukusno-nasmejao se i probao
-Mmm ovo je odlično,svaka čast za ovo,sad mogu da te ženim-nasmejali smo na to
Kad smo jeli htela sam da raspremim sto ali mi nije dozvolio
-Dođi ovamo-ubgrlio me je oko stomaka i povukao sa sobom
-Ovo je soba u koju niko nikad nije ušao umesto mene,napravio sam je znajući da će se jednog dana pojaviti jedna osoba koja će mi postati jako draga..i eto-slustio je pogled i otvorio vrata, ostala sam zakopana u mestu,ovo je..
Neverovatno! Boze tako je divno,kad je uspeo sve ovo da uradi,za 15 minuta,stvarno? Pogledala sam u njega i zagrlila ga iz sve snage,mislim da mu je nekoliko koščica puklo ali nema veze
Ušla sam u sobu i razgledala,sve je bilo tako božanstveno,ali ja sam bila u farmerkama i džemperu,osetila sam se jako glupo,ovde je trebala ući neka devojka sa svečanom haljinom a ne ovako seljački kao ja
-Hej,ne gledaj u to kako si obučena-očigledno je primetio
-Ti si se meni takva i svidela,nisam te ugledao u haljini nego u farmerkama,ne kvari ovaj dan i veče jer želim da bude sve savršeno-mazio me je po obrazima dok sam se ja topilaPoljubila sam ga a on je počeo polako da diže moj džemper i da ga svlači.
Mislim da znate šta se posle desilo, preskočit ću taj deo ;)
***
Uživajte do sledećeg nastavka,hvala što čitate :) :*
YOU ARE READING
Žandarmerija
Short Story,,Gađaj u glavu a ne stalno u onu stvar"-šapnuo mi je sa osmehom ,,Praviću se da te nisam čula"-prevrnula sam očima ,,Izgledaš jebeno zanosno u toj uniformi"-idalje je šaputao Priča o devojci koja sa drugaricom ulazi u probleme ali svaki put joj se...