Žandarmerija

Gospođica Alibaba i Gospodin Slabić

Nedelju dana posle

Ništa se novo nije desilo,samo sam išla na posao i kući,nisam videla ni čula Aleksu nedelju dana,ali danas idem ponovo u žandarmeriju jer sam slobodna i želim svaki slobodan trenutak da iskoristim za vežbanje i usavršavanje "na Aleksi jel da?" Ne glupačo nego mislim na obuku "francuski poljubac,malo frljanje ovo ono?" O Bože ućuti više.

Nabavila sam fantomku i smislila plan kako da uplašim onog ludaka,moram da mu vratim za prošli put. Izašla sam iz autobusa i upustila se ka žandarmeriji,na vratima je bio jedan policajac koji me je prepoznao i pustio unutra da uđem. Ah,Aleksa sad znam kako je lepo imati oca na visokoj nozi. Sa smeškom sam ušla u zgradu i ugledala komandanata.

-Dobar dan-osmehnula sam se,on i nije bio iznenađen, osmehnuo takođe

-Dobar dan gospođice Antonijević,kako ste?-upitao je šarmantno

-Vrlo uzbuđeno komandante,ali nemojte molim Vas da mi persirate,nadam se da ćemo se viđati svake nedelje ovde pa ne bi bilo loše da budemo na "ti"-nasmešila sam se a on je klimnuo glavom i uzvratio osmeh

Na stepenicama sam ugledala Aleksinog oca koji je bio poslovno obučen u odelu,već mogu da zamislim kako Aleksi stoji to. Dobro,nećemo sad o njemu. Osmehnula sam se jer sam videla da se i on smeška

-Drago mi je što si došla Kristina-pružio mi je ruku a ja sam je prihvatila

-Ne bih mogla ovo da propustim-nasmešila sam se i izvadila fantomku,on je ostao začuđen ali idalje sa osmehom,ja sam stavila fantomku na lice i krenula u svlačionicu

Upala sam u svlačionicu i povikala

-Ruke u vis!-povikala sam i istog momenta vrisnula kad sam videla da su svi uperili pištolje u mene jebem ti život nisam se nadala ovome

-Smirite se momci ovo je samo Kristina,pizde male-iza mene se našao Aleksin tata i smejao se

Meni nimalo nije bilo smešno jer sam se usrala ko nikad do sad. Pogledala sam u Aleksu koji se vidno smeškao.
Izašla sam iz svlačionice i otišla da se presvučem.

-Čega ćemo danas da se igramo draga moja gospođice Alibabo-nasmešio se dok je ulazio u sobu

Majicu sam stavila preko grudi jer mu se nisam nadala,uplašio me je iznenadnim ulaskom a ja sam bila u brusu.

-O,vidim čega-nasmešio se zlobno

-To samo u tvojim snovima dragi moj gospodine slabiću-prevrnula sam očima
-Molim te izađi da se obučem-okrenula sam mu leđa

-Priznaj da sam ti nedostajao-obmotao je ruke oko mene i šapnuo mi na uvo

-Priznajem da sam se naježila na Vaš dah ali ne,niste,naprotiv,odmorila sam se od Vas-govorila sam ozbiljno

-Sviđa mi se kada mi persirate gospođice Alibabo-pribijao me je uz sebe

Otrgnula sam mu se iz ruku i okrenula sam se ka njemu,pogledala sam ga ljuto

-Molim te da mi ne prilaziš,nisam došla ovde zbog tebe nego da vežbam-rekla sam samouvereno i krenula da izađem ali sam se našla ispred njega toliko blizu da sam osetila njegov dah na mojim usnama,"ostani pribrana,dobro ti ide"govorila sam u sebi

-Mislim da si zaboravila nešto što se desilo pre nedelju dana-nasmešio se i prislonio njegove usne na moje

Lupila sam mu šamar i pobegla. Ne mogu da podnesem ovo,obećala sam čoveku da ću se držati dalje od njega ali kako kad je on tu,odjednom se nađe tek toliko blizu da mi pomuti pamet.

Izašla sam napolje i krenula sa vežbama,radila sam sklekove, trbušnjake,trčala,ovaj put sam se tukla sa nekim drugim momkom ali sam osetila Aleksin pogled na meni,samo sam ga ignorisala i išlo mi je dobro. Sad ide najteži deo,pucanje. E sad mi fali Aleksa,ali ne smem da pokleknem,mogu ja to.

-Gospođice Antonijević molim Vas ustanite,danas pucamo stojeći-rekao je komandant,e sad sam se ukopala u mestu

Ruke mi podrhtavaju,puls mi se povećava,nervoza raste u meni iz sekunde u sekundu,obliva me neki hladan znoj,puno se plašim. Pogledala sam u Aleksu ali njega nije bilo briga za mene,on je krenuo da puca.

Neko me je uhvatio za ruke i pokazao mi kako da stanem u stav,okrenula sam se i videla onu ženu što sam udarila. Prebledela sam kad sam je ugledala,mnogo mi je žao zbog onoga

-Ja..-htela sam da izgovorim ali ona se osmehnula i okrenula me nazad na početni stav

-Ne brini,da sam ja bila na tvom mestu isto bih uradila-šapnula mi je i nasmešila se
-Zamisli sad nekog koga bi pogodila,ovo ti je dobro da iskališ bes i ono sve što te tišti. Gađaj gde misliš da bi ga najviše zabolelo-šapnula mi je a ja sam se nasmešila samouvereno

Zamislila sam da je ovaj drveni čikica ustvari Aleksa,želim da ga izrešetam samo tako ali ne znam dobro da pucam,nadam se da ću uspeti barem jednom.

Okinula sam obarač više puta nišaneći i onda sklonila pušku. Treći pokušaj je bio tačno tamo gde i treba. Svi su vikali 'uuu' i smejali se,pogledala sam kraičkom oka u Aleksu koji se perverzno smeškao. Nastavila sam da vežbam a onda osetila njegov glas na mom vratu

-Bravo malena ali gađaj u glavu a ne stalno u onu stvar-šapnuo mi je sa osmehom

-Praviću se da te nisam čula-prevrnula sam očima

-Izgledaš jebeno zanosno u toj uniformi-idalje je šaputao

-Ne teraj me da ti ponovo lupim šamar-ljutito sam izustila kroz zube

-Volim kad si opasna-pribio se uz mene

***