Žandarmerija

Prvi zajednički slučaj

Stigla sam u stan sva srećna,to je Jelena i primetila pa je odmah napala na mene a ja sam samo ignorisala i ušla u kupatilo da se sredim

-Devojko,znam da me čuješ nećeš se izvući tako lako!-vikala je dok sam ja pevušila ispod tuša

-Šta se to desilo sinoć sa tobom i Aleksom? Jesi videla njegovu facu kad su stigle devojke,došlo mi je da plačem od smeha,koliko se dečko pogubio-idalje je pričala dok sam se ja sređivala

Posle 20 minuta sam izašla sva sređena i htela da je izbegnem ali nisam uspela

-Gde si pošla?-stajala je na ulaznim vratima Jelena

-Moram da idem u žandarmeriju, pričaću ti sve kad se vratim obećavam,molim te,sad kasnim-poljubila sam je i zagrlila kako bih je sklonila sa vrata i brzo sam izletela

Čula sam je kako govori za mnom da ćemo se mi još videti. Nekad je prava dosada i samo bi da tračari.

Ušla sam u autobus i uputila se ka žandarmeriji

(...)

Ušla sam u svlačionicu i videla Aleksu koji je gledao u mene sa osmehom.
Izašla sam iz svlačionice i krenula da tražim njegovog oca ali sam čula neku buku iz susednih vrata.

-Koji je on car,pojebo ju je sinoć dok smo se mi zabavljali u sobi-govorio je jedan

-Mora da je bila tako dobra-šaputao je drugi sa osmehom

Ne mogu da verujem šta čujem! Da li je on to rekao..? Nemoguće..Verovala sam mu,ali nije se ništa desilo između nas dvoje..Naravno da je rekao samo da bude važan i glavni,uh! Životinja! Mrzim ga!

Trčala sam napolje i udarila u njegovog oca koji me je pridržao da ne padnem

-Hej,kud žuriš,mogla si pasti i povrediti se-rekao je zbunjeno

-Bolje i to nego da sam čula ono što jesam-izustila sam besno

-A šta to?-

-Ma nije bitno,rešiću to ja u četiri oka sa Vašim sinom-

-Tata-izustio je glas iza nas,čula sam da nam se približava i pobegla sam

Sad se setio da ga zove tatom,stoka mala! Stali smo svi u stav i do nas je dotrčao Aleksin tata

-Svi brzo pokret,moramo brzo da intervenišemo!-povikao je i svi su krenuli da trče ka kapiji,dok ja ništa nisam shvatila

-Hajde sa nama-blago me je pogurao Aleksa

Išla sam za njima i ušla u kombi. Ispred mene je bio Aleksa kog nisam želela ni da pogledam,osetila sam pogled na sebi ali nisam obraćala pažnju na to

-Slušaj me ovamo-prišao mi je bliže

-Nemam šta da te slušam,ne prilazi mi,sve što me zanima pitaću tvog oca-rekla sam nezainteresovano ne gledajući u njega

On se vratio u prvobitni položaj i zagledao u mene. Ljuta sam šta bleneš tele jedno!

Uskoro smo stigli i izašli napolje,svi su se rasporedili i krenuli da ulaze sa puškama u jedan kafić,vikali su "policija,ruke u vis" gledala sam kako ih obaraju na pod i pretresaju,stvarno nisu normalni koliko se iživljavaju nad ljudima.

Ugledala sam sa druge strane ulice kako motor dolazi do jednog čoveka i predaje mu nešto u ruku,čovek kreće da beži i ja sam trčala za njim,nisam mogla toliko brzo jer nisam uigrana jebiga,odlučila sam da pucam iz mog pištolja i pogodila sam ga u nogu.
Prišla sam mu i stavila nogu na njegov vrat,odjednom sam čula kako me Aleksa doziva,okrenula sam se prema njemu i pao je preko mene.

Pogledala sam u njega dok je neki crni Audi projurio pored nas. Čovek sa povređenom nogom nije ustajao. Aleksa je ustao i pružio mi ruku.

-Dobro da li si ti normalna? Jel znaš šta je moglo da ti se desi? Zbog tvoje gluposti mogla si da ispaštaš! Kad ćeš shvatiti da ovo nije igra! Ne možeš tek tako pucati ne gledajući oko sebe da li ima nekoga u blizini i stajati na sred puta! Moraš da shvatiš da je ovo jako odgovoran posao i da nema šale sa ovim!-vikao je na mene dok su se meni oči napunile suzama i krenula sam da trčim,ne znam gde,samo što dalje od njega,što dalje od svih

Brzo sam našla betonski zid i sela na njega. Počela sam da plačem nekontrolisano, bukvalno sam jecala. Samo sam htela da pomognem nije me bilo briga u tom trenutku ni za koga,samo sam htela pomoći. Obgrljenih nogu suza je suzu stizala dok sam grizla donju usnu kako ne bih plakala više ali se nisam mogla suzdržati.

Čula sam korake kako mi se približavaju i nisam htela da pogledam,nisam mogla da se susretnem sa tim očima. Osetila sam da me je uzeo za ruke ali sam se brzo istrgnula i spustila kolena

-Znam da si ljuta na mene ali samo sam brinuo za tebe,da ti se nešto desilo ne znam šta bih rekao tvojim roditeljima,šta bih rekao sebi. Misao da sam te ostavio samu i da si stradala zbog mene bi me progonila non stop-udahnuo je duboko,uspela sam da ga pogledam nekako,izgledao je tužno i slomljeno

-Ne znam zašto si jutros bila ljuta na mene kad si došla u žandarmeriju ali šta god da je,želim samo da ti kažem da moraš da se čuvaš-uhvatio me je za glavu i nastavio
-Ja možda neću uvek biti tu da te čuvam ali ti ćeš morati onda sama da se čuvaš i da kažeš kako se ponosiš sobom pa makar morala ostaviti kriminalca da pobegne. Ne dozvoli da moram da se brinem u svakom momentu za tebe-izustio je lagano

Prišla sam mu i poljubila ga nežno,i da hoću da budem ljuta na njega,jednostavno ne mogu,tako lepo priča,nikad ne bih rekla da je od onih koji samo na jednu noć imaju nešto sa devojkom.

***