Žandarmerija

Priprema za put

Budim se ujutru u 6 sati i sređujem se,čula sam u kupatilu da mi zvoni telefon ali nisam mogla da izlazim sad polu gola već sam nastavila da se sređujem. Obukla sam crne uske farmerke,crnu majicu na bretele i preko crnu jaknu,obula crne converse patike i zavezala rep.

Konačno izlazim iz kupatila i prilazim krevetu,uzimam telefon sa stolića i vidim propušteni poziv od mame. Baš lepo što se probudila ovako rano. Prvo ću Aleksu da pozovem.

Dobro jutro uspavana lepotice- javio se sa osmehom

-Dobro jutro magare- uzvratila sam osmehom

E pravo si ti magare, kako možeš tako od ranog jutra da me zoveš,ja tebi lepo tepam a ti?- pokušao je da zvuči ljuto

-Nešto ti ne ide za rukom da budeš ljut na mene-nasmejala sam se

A tebi kao ide da budeš ljuta na mene ajde ćuti,nego šta je bilo ono sinoć a? Ljubavi m?- ismevao me

-Pa šta? Zar ne smem tako da te zovem? Možda ti smeta jer si našao neku Albanku m?-zadirkivala sam ga

Da bre evo dve spavaju na meni znaš kako su bile odlične sinoć ih- coknuo sam je sa osmehom

-Pravo si ti magare dobro sam te nazvala-u tom momentu čula sam kucanje na vratima, "uđi" viknula sam

Ko je to?- pitao je

-Ma neka dva Albanaca znaš kako su bili dobri sinoć-smejala sam se gledajući Gorana koji se isto nasmejao na moju rečenicu

Dobro mala dobro,proveriću ja sve ne brini se,iako sam daleko od tebe nemoj misliti da ne mogu da te proverim- ozbiljno je rekao

-Ajde bre ne budali,nismo dotle došli da proveravamo jedno drugog,nego čujemo se posle idem sad na posao sa tvojim tatom možda ti se neću moći javiti nekoliko sati tako da znaš gde sam-gledala sam u Gorana koji je klimao glavom potvrdno

Nemoj misliti da samo ti imaš posla princezo,i mi moramo sad na granicu,tako da se nećemo čuti nekoliko sati-

-Važi,zovi me kad budeš mogao gospodine Slabiću-nasmejala sam se

O pa da li je moguće da se gospođica Alibaba setila toga? Baš lepe uspomene zar ne?- smeškao se
Čujemo se posle gospođice Antonijević,ljubim Vas-

-I ja Vas gospodine Maksimović-čula sam njegovo iznenađenje pa osmeh mora da je shvatio kako znam njegovo prezime,samo sam prekinula

-Imam nešto da ti pokažem-pogledala sam u njega a on je držao pištolj u jednoj ruci i pušku u drugoj

Bila sam šokirana,seo je do mene i pokazao mi prvo pištolj

-Slušaj me sad,znam da nisi koristila nikad ovako nešto ali za svaki slučaj moram da ti dam. Pištolj Sig Sauer P226 X-FIVE je pištolj koji ima kalibar 4,5mm, brzina metka dostiže preko 90m/s ,domet mu je 50 metara,ali je izuzetno dobar unutra imaš 18 metaka i imam ovde još toliko-držao je u ruci neku vrećicu punu metaka

Ostavio je pištolj i uzeo pušku

-Ovo ti je AEG Colt M4 RIS,ova puška domet od 60 metara i ima tri sačme,u svakoj sačmi ima 100 kuglica,što znači da je elektronska puška i moraš polako ispaljivati metke da ih ne bih potrošila sve odjednom. Gledaj-rekao je i u pušku stavio jednu sačmu

-Nečeš valjda ovde da pucaš?-povikala sam uplašeno

-Ne brini ovo su obične kuglice samo da vidiš kako radi puška-rekao je kroz osmeh dok je ubacivao sačmu,osetila sam olakšanje

Krenuo je da ispaljuje smireno kuglice su letele svukuda po sobi bilo je jako zanimljivo a onda je dao meni pušku

-Hajde možeš ti to,samo polako kreni da pucaš u zid-rekao je smireno

Seti se šta ti je Aleksa rekao kad držiš pušku,samo se smiri.. Repetiraj i.. raspali.
Počela sam da pucam i držim čvrsti pušku a onda me je zaustavio Goran.

-Rekao sam polako,a ne sve metke odjednom da ispališ,probaj ponovo i samo malo dodirni okidač,važi?-dao mi je pušku nazad

Udahnula sam duboko i izdahnula,nanišanila sam i polako pritisnula okidač,ruka mi je ovaj put bila smirena, čvrsto sam držala pušku i polako pucala

-To je to-rekao je kroz osmeh,zajedno sa njim sam se i ja nasmejala
-Spakuj to u torbu i idemo,samo prvo-uzeo mi je pušku iz ruke i uzeo sačmu,te ubacio pravu u nju
-Da se ne zezaneš-nasmejao se i pružio mi pušku

Stavila sam pušku u torbu i metke pored njih a pištolj iza leđa,tek toliko u farmerke da mogu da ga izvadim brzo.

-Možeš li da me sačekaš napolju,dolazim za 2 minuta?-osmehnula sam se

-Naravno -uzvratio je osmeh i izašao iz sobe

Spakovala sam pored puške moje policijsko odelo,fantomku i pojas koji me čuva i ublažuje metke. Pogledala sam na prozor i otišla do njega,a onda uzela komadić lavande,otkinula i stavila u džep od jakne. Došla sam do ormana i uzela sliku na kojoj je bio Aleksa,njegov brat Nemanja i njihova mama. Ovo će mi definitivno trebati nadam se da se Goran neće naljutiti.
Došla sam do torbe i zakopčala je te prebacila preko leđa i izašla iz sobe.

-Spremna sam-osmehnula sam se

-Onda izvoli-otvorio je vrata i izašli smo iz stana

Sišli smo niz stepenice i ispred zgrade je bio jedan auto,u njemu je bio momak obučen u uniformi. Okrenula sam se ka Goranu i jako ga zagrlila.

-Hvala ti za sve i nadam se da se nećeš ljutiti ali uzela sam ovo,mislim da će mi trebati-pokazala sam mu sliku koju sam imala u ruci
-Vratiću ti je čim se vratim sa Aleksom-blago sam se nasmejala

-Naravno da se ne ljutim,znam da ćeš doći sa Aleksom i doneti mi sliku-uzvratio je osmeh

Još jednom sam ga zagrlila i otišla do auta,otvorila sam vrata auta i mahnula Goranu koji mi je mahao takođe a onda ušla unutra.

-Kristina-pružila sam ruku sa osmehom žandarmu koji je bio na vozačevom mestu

-Kristijan-osmehnuo se i pozdravi se sa mnom

Biće ovo dug put izgleda...

***
Nadam se da vam se sviđa nastavak,baš sam se namučila sa ovim,ljubim vas sve :*