⏪ avioni od kartona ⏩

Pisma odozgo odozdo

Saša,
Ponekad ti ne treba puno za sreću. Evo, meni je dosta što ti pišem. Fališ mi, ali jača sam od toga.
Oh, sanjala sam te noćas. Satima sam se smiješila.
No, dosta o meni. Šta ima kod tebe? Kako je na poslu? Ana još gnjavi? Piši mi puno!
Volim te,
Nataša
7. 6. 2018.

Saša,
Ponekad je sve teško pa ću započeti s nečim lakim: Kako si?
Ili je to najteže?
Kako je obitelj? Je li Tina našla posao? Nadam se da je. Zaslužuje ga, ali nekad ništa ne ide od ruke. Neka nastavi hrabro.
Usput, jesi li rekao kome? Ja nisam.
No, kako si ti? Falim ti? Znaš, što je duži rastanak, to je slađi sastanak. Živim od te misli!
Volim te,
Nataša
7. 7. 2018.

Saša,
Ponekad jednostavno vidiš kako je svijet lijep. Tako je meni bilo kad sam promatrala zalazak sunca. Oh, koliko boja! Koliko samo sreće. Nebo se veseli pa ću i ja.
Jesi li vidio? Svijet je tako velik, nije li? Tako divan i velik.
Tad sam se sjetila da ne mogu izaći iz male sobe i klaustrofobija me poklopila. Moj svijet je tako mali, tako mali, tako mali, tako!
Istraži svijet za mene pa mi pričaj kad izađem.
Volim te,
Nataša
7. 8. 2018.
P. S. Nikad nitko neće znati.

Saša,
Ponekad te svijet mrzi! Rekli su da će uzeti papir ako odgovor ne stigne uskoro. Pišem pisma u prazno, kažu. Pokaži im da nije tako! Čuvaj me k'o ja tebe.
Volim te,
Nataša
7. 9. 2018.
P. S. Nikome nisam rekla za tajnu, bez brige.

Saša,
Piši, molim te. Jedna riječ je dovoljna!
Volim te,
Nataša
7. 10. 2018.
P. S. Tajna sigurna.

Saša,
Piši.
Nataša
7. 11. 2018.
P. S. Reći ću svima ako nešto ne kažeš.

Saša,
Konačno sam dobila tvoj odgovor! Bila sam tako sretna, oh, takvu sreću nisam osjetila od početka života. Nadugo i naširoko, baš predivno. Volim te, volim te, ali...
Nešto mi nije jasno, u redu? Možda sam sitničava, možda paranoična. No, tvoje ime je bilo... Krivo? Krivo, da.
Čudno, nije li? Kako se to moglo dogoditi? To ne možeš zeznuti, zar ne? Samo umor je kriv, zar ne?
To si bio ti, zar ne?
Jesi li?
Volim te,
Nataša
7. 12. 2018.
P. S. Rekla sam nekome.