⏪ avioni od kartona ⏩

Metak

Izazov
Glupa uvreda
Na ljude lov
Glupi ponos
Primitivan, divljine zov

Zaglušujuća je tišina
Pogledi sami ispaljuju metke
Tijela rade k'o mašina
Bol za potomke, sramota za pretke

Tišinu ne čujem više sam od sebe
Val hladnoće, val vrućine
Jedan dođe, drugi mine
Glup sam, ali natrag nema
Al' danas mi se još ne gine
Odjednom adrenalin
Nepozvan k'o poznat bane
Srca divlje kucaju i otkucaju
Čas da ta tišina stane

Pištolje nam pružaju
Hladan je
Drag mi je
Želim da me smiri
Užaren sam
Ludim sav
Želim da mi žar raspiri

Okrenem se od protivnika
Vidjet ću ga opet zadnji put
Gledam u nebo
Lijepo kao slika
Gledam naprijed
Put ravan, blijed i krut

Brojim u sebi i brojat' više ne znam
Srce mi otkucajima broji
Sve skače, sve se roji
Glupo je, al' od borbe ne prezam
Gubi se čar
Ozbiljnost mi se smije
Misli da se zezam
Da bar

Okrećemo se u isti mah
Brzina polako u um plovi
Napetost se diže pa otkliže u daljinu
Više me strah ne lovi
Pomislim ipak u sekundi
Hoće li završit' sa mnom u bundi
Zov divljine
Lov na ljude
Glup sam, glup sam
Nek mi bude

Da oduzmem sebi il' njemu dah?
Da pucam u pod il' da pucam u zrak?
Da bacim pištolj poslije svega u prah?

Zore cik
Napetost
Za srce rizik
Panika
Pištolja klik

Oduzmemo u sekundi
Jedan drugom dah
Naša tužna tijela
Padaju u zaborav
U prah

Neprijatelju jedan, prijatelji svi dragi
Zbogom

Tvrdoglavost i glupost
Zvat će me svojim robom
Smijem se sam sebi u zadnjem trenu
Gluplje se ne može doć' do propasti
Nek' u zemlju propadnem
I prekriju me grobom
Tijelo se moje danas ubilo zbog časti
I povuklo nježnu dušu sa sobom