Time is Over ➵ h.s.

3. Chapter.

„Hej Helena!“ Čujem iza sebe te se okrećem da ugledam jednog od Rowanovih prijatelja, Tom. „Tom... Kako si?“ Upitam, a on se vedro nasmije, bio je zadihan, mora da je trčao ovamo. Stavi ruku iza glave i nasloni se uza zid dok hvata zrak. „Umorno... Ti?“ Pita, ja kimnem glavom i nasmiješim se, on je to, kao i svatko, shvatio kao 'dobro'. Izvadi kuvertu iz ruksaka i dadne mi je. „Za Rowana.“ Kaže i namigne mi, „Vidimo se... Imam dogovor...“ Reče i krene hodati u suprotnom smjeru, nisam mu ni stigla reći doviđenja, Tom je uvijek bio pomalo različit.

 Stavim kuvertu u ruksak i krenem hodati prema Rowanovoj sobi. Samo da nema... Njega. Jako sam blizu Rowanove sobe, tako da se nisam umorila noseći ruksak pun knjiga, bilježnica i svega što mi treba. Čim sam došla do sobe, bez razmišljanja sam otvorila vrata, bez kucanja ili bilo čega slično, moj odgoj me je u potpunosti napustio. Zatvorenih očiju se naslonim na vrata i duboko uzdahnem te pustim ruksak da mi sklizne na pod sobe.

 Sporo otvaram oči i vidim da nema nikoga u sobi osim mene. Kao i uvijek, sjednem na krevet i čekam Rowana da dođe, tako mi on barem kaže da napravim. Sjednem na krevet i dosađujem se par minuta buljeći u krevet koji se nalazio na drugoj strani sobe. Sada i nije bilo toliko neuredno, bilo je prosječno. Gledala sam preko njegovih stvari, knjige, prazne kutije cigareta, svega. Izvadila sam kuvertu i stavila je na jastuk te nastavila gledati ispred sebe.

 Vidim malenu kutiju ispod njegova kreveta. Smeđe boje, možda kartonska ili čak drveta. Pokušao ju je sakriti, nalazi se skroz iza jedne velik torbe, ali malo viri kraj nje. Radoznalost me tjera da pogledam što je u njoj. Ne bih trebala, ali nemogu uopće izdržati, znatiželja je veća od normalnog razuma. Ustanem se i kleknem pred njegov krevet te je izvučem, bila je dosta malena i od drveta. Polako je otvorim, bila sam jako nježna, kao da će se raspasti na moj dodir.

 Zatvori je, odloži nazad na mjesto, i vrati se na Rowanov krevet.

 Moj um govori, ali ja ne slušam. Neću da ga slušam. Vidim unutra nekakvu biljku.

 Biljka?

 Sušena biljka, on je neki vrtlar ili što?

 Ne ponašaj se kao dijete Helena! Razmišljaj kao osoba svojih godina!

 To nije... Bilo kakva biljka. Uzmem je i pomirišem. Ispod nje je papir za motanje. Marihuana? To je zabranjeno unositi u fakultet, posve! Stavim kutiju na pod i izvadim mobitel iz džepa. Zovem policiju, nema šanse da ostavim Rowana u sobi s nekakvom... Propalicom! Tipkam PIN da otključam zaslon. Utipkam pogrešno. „Dovraga! Dok utipkam može sve konzumirati!“ Kažem glasnije nego što bih trebala. „Konzumirati što?“ Čujem glas iza sebe i okrenem se da vidim njega. On pogleda u mene i onda na kutiju.

 „Ja moram ići... Hitno, upravo me je nazvao brat preko-“ Pokušavam reći, ali on se nasloni na vrata i pogleda me. „Nije toliko hitno.“ Znao je da lažem.

 „Kao prvo to nije moje, ja to samo prenosim.“

„Ali je u tvom vlasništvu... Sada... Doviđenja.“

 Došetam se do vrata, on je još naslonjen na njima, uhvatim kvaku i pokušavam ih otvoriti, ne mogu zbog njega, on je i dalje naslonjen na njima. Stavu svoju ruku na moju i pogleda me, ja ju povučem nazad prema sebi. „Makni se.“ Kažem. „Nećeš nitkom reći, jasno?“ Zapovijeda, ja zakolutam očima, a on me uhvati za ruke, privuče i me k sebi. „Nitkom. Ni. Riječi. Ovo će imati posljedice.“ Kaže i pojača stisak. Ugrizem se za usnu i pogledam ga u oči. „Dobro.“ Šapnem, a on krene hodati naprijed, maknuo se od vrata. Odjednom je uletio Rowan. „Što se ovdje događa? Styles?!“ Kaže i on me pusti te se odmakne od mene i sjedne na krevet.

 „Ništa, dobio si pismo.“ Kažem, a Rowan me zagrli i ja njega. „Od koga, Helena?“ Upita i pusti me te sjedne na krevet, a ja ostanem stajati. On je udario kutiju nogom i ona je završila ispod kreveta prije nego što je Rowan išta posumnjao. „Tvoja je mama valjda poslala, svojoj sestri koja je tvoja tetka i onda ona svom sinu za tebe. Jednom riječju, tvoja tetka, mama i bratić.“ Kažem i nastavim gledati njega kako vadi knjige iz ruksaka.

 „Tom?“ Rowan kaže i otvori kuvertu iz koje ispadne novac i komad papira. „Pa on ti je jedini bratić ovdje zar ne?“ Kažem s smiješkom i pogledam ga, i on se nasmiješio.  „Idem... Vidimo se Rowan.“ Šapnem i otvorim vrata. „Hoćemo se naći kasnije kod knjižnice?“ Kimnem. „Doviđenja Helena.“ Čujem njegov glas, duboko uzdahnem i napustim sobu. Sigurna sam...

Ovo će imati posljedice.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

• Oprostite što je kratko! Ali laptop mi ide na popravak i ovoliko sam uspijela napisati! :/ Ispričavam se za sve gramatičke pogreške!

x' Slika Rowana na desnoj strani ---->

~ Nadam se da vam se sviđa, a ako da;

- <3VOTE & <3COMMENT & <3FOLLOW!