Kriva si za sve

Sudar.

"Dobro jutro!" -viknula sam ulazeći u kuću u kojoj sam provela svoje detinjstvo.
Gotovo nemogućom, čini mi se činjenica da već godinu dana ne živim ovde.

Izula sam svoje crne čizme na štiklu i okačila jaknu o čiviluk.

Začudila sam se što niko nije izašao da me pozdravi dok je vladala mrtva tišina.
Sigurna sam da su svi ovde.
Paul ne radi nedeljom u školi tako da je i on tu.
Pogledala sam na ručni sat i videla da je tek tri posle podne.

Pokucala sam na drvena vrata od dnevne sobe i zatekla tatu i mog brata Paula kako gledaju hokej.
Nasmejala sam se otkrivši razlog tišine u kući.

"Pa ko je to mene poželeo?" -pitala sam ih sarkastično kad su pogled sa televizora prebacili na mene.

"Hej, pa gde si?" -upitao je Paul ustavši da se pozdravimo.
Kao po navici zagrlio me je i ostavio nežan poljubac na mome čelu.

"Lepotice, otkud ti? Zar nisi još na poslu?" -upitao je tata kad sam mu prišla i poljubila ga u obraz.

"Upravo sam se vratila sa jezera. Luka večeras vodi Kejsi kod njenih jer je nedelja. Mene je pustio da idem kući ranije. A i sav posao sam završila." -rekla sam spuštajući torbu i skidajući ešarpu sa rolke.

"Kako je snajka?" -upitao je otac učtivo.
Za ove tri godine, od kad su moj brat Luka i njegova žena Kejsi u braku, ona je postala Paulova i moja sestra, a mamina i tatina ćerka.
Dolazi iz jedne veoma dobre porodice. Vesela je i u svemu odmerena, savršena osoba za našeg Luku.

"Dobro je, ceo dan je bila u kupovini novih stolnjaka za svih pet restorana. Luka je sređivao cene dok sam ja određivala za koliko procenata da povećamo platu radnicima. Tokom leta zarada se povećala a ni sa početkom jeseni nije se ništa smanjila." -rekla sam.
U mojoj glavi i dalje su se vrtele pojedine cifre i procenti kao posledica višesatnog rada.

"Znao sam da će Luka nastaviti dobro da zarađuje i posluje hotelima i restoranima kao što sam ja to nekad radio. Celih osam godina sam u penziji, a čini se da je brzo proletelo." -rekao je otac setno.

Vidi se da mu nedostaje posao. Mama se stalno žali na njega i njegovu želju za radom.

"Ovde je baš vrućina, gde je mama?" -upitala sam ih kad se začuo njen glas iz trpezarije.

"Ovamo sam. Ručak je gotov." -obavestila nas je gospođa Karolina od čije smo kuhinje svi zavisni.

Moji roditelji su u ranim šezdesetim godinama i za svoje godine su veoma aktivni ljudi. Par puta u mesecu idu na jezero Saima gde se nalazi pomenuti lanac hotela i restorana. Ne mogu da izdrže da ne provere kako teče posao koji su prepustili najstarijem sinu.

Majka je izvrsna kuvarica i svakodnevno se brine o cveću koje je zasađeno u bašti pored kuće. Otac ponekad ide na pecanje na jezero i čita novine ili stare knjige svakodnevno.

Kuća u kojoj sam provela ceo svoj život, nalazi se u mirnijem delu Helsinkija. I to mi se uvek dopadalo. Bili smo sklonjeni od buke, automobila i svih ostalih dešavanja. Imali smo svoju oazu mira.

Za osamnaesti rođendan otac mi je kupio stan u centru Helsinkija, desetak minuta od fakulteta na kom sutra krećem u drugu godinu.

Postavši punoletna znala sam šta želim da radim u životu i po završetku srednje, sa dvadeset godina upisala sam se na fakultet Hanken, smer za biznis i menadžemnt.
Sviđa mi se ekonomija i to što ima mnoge smerove od kojih sam ja izabrala dva.
Moje misli o fakultetu, prekinuo je mamin poziv.

Svo troje krenuli smo u trpezariju i na stolu nas je dočekala riba, tačnije, tri vrste ribe i četiri vrste sosa i umaka. To je mamina uža specijalnost.