Kriva si za sve

Bio si savršen!

Morala sam da primetim da mi je spremio kafu u šolju koju sam uvek koristila dok sam dolazila kod njega.
Jednostavno sam volela to što je keramika tanka i tečnost u njoj se brzo hladila. Ne volim da pijem vrelo.

Otpila sam veliki gutljaj, sklopila oči i gotovo zastenjala od blaženstva.
Još jedan plus ide na njegov račun. Niko mi pre njega nije pravio ovakvu kafu. Gusta i slatka baš u meri koja mi odgovara.

"Daniele!" - uzdahnula sam u želji da mu dam pohvalu.

Otvorivši oči svedočila sam šoku koji se jasno octavao na njegovom licu.
Primetila sam da je postao napet i uznemiren.

"Možeš li da prestaneš?" - postavio je pitanje i začudio me.

"Šta?" - upitala sam ga, nesvesna o čemu se radi.

"Da radiš to. Stenješ i uzdišeš. Nisi svesna kakve mi misli prolaze glavom." - rekao je i uzdahnuo namršteno na kraju.

Raširila sam oči, zaprepašćena.
Spustila sam šolju na sto i celim telom se okrenula ka njemu.
Vreme je da prekinem ovu neugodnost, koja preti da postane nešta drugo.

"Dakle, želeo si me i tu sam. Počni."
Svemu ovome treba da dođe kraj. Počela sam da se prisećam svega lepog u vezi njega i nas. To nije dobro.

"Da, samo što te želim i dalje, ali u drugom smislu." - rekao je kroz šeretski osmeh, približavajući mi se.

"Prestani!" - uzviknula sam uspaničeno.

"Želiš da razgovaraš sa mnom? Učini to već jednom! Mada, mi smo već završili i to što sam ja sada ovde ne znači ništa. Došla sam samo da te ispoštujem." - priznala sam mu.

"Za početak izbaci tu suludu ideju iz glave. Ne možemo da zavšimo. Mi nismo završili!" - viknuo je iznervirano.

"Ti nisi pri sebi! Zar ne vidiš da se ponašamo kao budale? Ne mogu da podnesem ovaj tempo!" - uzvratila sam mu na isti način.

"Koji tempo? Sve si sama odlučila u toj pametnoj glavicu. Očigledno si navikla da tvoja bude zadnja." - istakao je na kraju kroz ciničan osmeh što me je ostavilo bez teksta.
Samo na momenat, naravno!

"Ne! Ti si taj koji loše misli! Ne znam šta želiš od mene? Imali smo nešta za šta sam se istinski borila, ali si ti taj koji nije želeo više. Shvati da ne volim da stojim u mestu. Smatram da vredim zbog čega sam želela da sebi pružim više kroz naš odnos. Naljutio si se što te nisam obavestila o izložbi, a vrlo dobro znaš da nisam bila dužna. Svaki put kad bih napravila korak napred u našem odnosu, ti bi me uhvatio pod ruku i vratio nas jedan unazad. Svojim ćutanjem si rekao sve i dao mi do znanja koliko me vrednuješ. Tada se pojavio Luka i ja zaista ne mogu sve ovo! Zašto me jednostavno ne ostaviš na miru!?" - vikala sam na njega, da bih na kraju odmahnula rukom u njegovom smeru i prosula mu kafu na košulju.

"Dođavola!" - uzviknuo je, ustavši odmah sa kreveta.

"Oprosti! Oprosti!" - govorila sam, trčeći u kuhinju po salvete dok je on otkopčava košulju.

Uspela sam da ih nađem iz drugog pokušaja. Pohitala sam nazad i zatekla ga nagog sa namrštenim izrazom lica.
Iz aviona se videlo koliko je ljut.

Sa njegovih obnaženih grudi spuštale su se kapi kafe i mamile me. Zaklela bih se da je kafa na njima vrela. Iako je bila hladna, njegovo telo moralo je da je ugreje.
Osetila sam nenormalnu želju za njim.

Dođavola, prestani!
Naredila sam sebi i bez razmišljanja počela da sakupljam salvetama tečnost sa njegovo kože.

Trznuo se na moj dodir i spržio me pogledom. Nisam sigurna da li pre želi da me ubije ili prostire na ovaj krevet i obistini sve ono što mi je na jezeru rekao.