Kriva si za sve

Navrednije što imam.

"Koji stan je u pitanju?" -upitao je Luka.
Ušli smo u uzani prostor zvani lift.

"Mislim da je na osmom spratu." -odgovorio je Paul nakon čega se lift pokrenuo uz Lukinu pomoć i pritiskanje dugmuća.

Boli me glava zbog zbog vožnje, uvek sam je loše podnosila. Jedva čekam da mi Sena skuva jedan od svojih čajeva koji leče sve živo, po njenom mišljenju.

Nakon dvominutne vožnje stigli smo ispred Seninog stana. Jedva čekam da ih vidim!
Pozvonila sam na zvono posle čega je Tiso otvorio vrata.

"Mislio sam da ste se izgubili u putu!" -rekao je šaljivo i raširio svoje ruke pozvavši me da mu se ugnezdim u naručiju. Zna koliko volim zagrljaje..

Obožavam sve svoje rođake, ali mi je Tiso neskriveno omiljeni.
Pružila sam korak i našla se u njegovim rukama stegnuvši ga jako.

"Mnogo si mi nedostajao, zašto te nikako nema kod nas?" -upitala sam ga ostavljajući poljubac na njegovom licu.

Poljubio me je u čelo kao što rade sva braća i pustio me da uđem unutra.
Luku i Paula sam ostavila da se bratski pozdrave sa Tisom, a ja sam se uputula ka Liu i Seni koji su nas čekali u dnevnom boravku.

Enterijer stana podsećao je na Senin stari stan. Na zidovima su bili zakačeni ramovi sa ispresovanim i osušenim buketima cveća, a suvo voće stajalo je na svakoj polici.
Zidovi su preplavljeni nijansama žute i zelene boje. Neminovno je da je preuredila svoj novi stan.
Moja rođaka bila je dete prirode.
Svojim rukama znala je da napravi razne biljne kreme i parfeme koje svima nama poklanja za rođendan.

"A gde je i za mene veliki zagrljaj?" -upitao me je Lio kroz svoj brilijantni osmeh.

"Tu je negde." -prozborila sam dok smo se grlili.

"Jesi li ti to smršala ili mi se čini?" -upitala je Sena prosto me daveći u svom zagrljaju.

"Ne više nego što je potrebno. Ne brini!" -odgovorila sam joj dok me je osuđivački gledala.

"Nemaš potrebe za tim, samo izbaci nezdrave namirince i svakodnevno pij zeleni čaj." -krenula je da me savetuje kada su Paul i Luka krenuli da je gnjave.
Koliko ja volim Tisa i Lia, toliko i moja braća obožavaju Senu.

Svi smo se smestili na velikoj zelenoj garnituri od prevrnute kože i priča je krenula. Koliko mi je nedostajala ova naša grupica i atmosfera ooju smo stvarali. Oni su najvrednije što imam.

"I mala, jesi li se navikla na samostalan život i novi stan?" -upitao je Paul Senu.

"Jesam, jedva sam dočekala. Godinu dana sam čekala da se moji dragi roditelji smiluju i dopuste mi da se preselim i živim sama. Konačno imam svoj mir." -zacvrkutala je Sena oduševljeno. Vidi se da je i dalje pod utiskom ali je potpuno razumem. I ja sam bila takva nakon useljenja u stan.

"Ne znam kakv to mir nisi imala dok si živela sa svima nama? Sad si ovde sama i to ti je neka ugoda." -frknuo je ne odobravajuće Lio.
To su ti ispadi starije zabrinute braće..

Luka i Paul su se pogledali i nasmejali, verovatno u Liu videvši sebe pre par godina. I oni su mene nagovarali da se ne selim.

"Šta želite da pijete? Imam dobro vino, dobila sam ga od ujne za useljenje. Sama ga neću popiti.." -ponudila nas je Sena.

Svi su potvrdili njen predlog, a ja sam je zamolila da mi skuva neki čaj. Još uvek me boli glava.

"Naravno, skuvaću ti kičicu. Stari Grci zvali su je žučem zemlje, pa se nadam da će i tebi ukloniti bol." - rekla je i zaputila se u kuhinju.