Kriva si za sve

Ne pričaj gluposti!

''Dobar dan, dobrodošli u bar A21. Šta želite da naručite?'' -upitala me je mlada konobarica sa zift crnom kosom i dva pirsinga na obrvi.

''Zdravo, dva kratka espresa.'' -rekla sam joj naručivši kafu za Paula, koji upravo ulazi na vrata, i mene.

Devojka je zapisala porudžbinu i krenula ka šanku kada se Paul približio stolu.

''Izvini što kasnim, gužva u saobraćaju.'' -rekao je poljubivši me u obraz.

''Ma opušteno, samo sam htela da razgovaramo o nečemu.'' -rekla sam prisećajući se teme o kojoj želim da pričamo.

''Reci.'' -izustio je kratko kada je video sam uzdahnula pripremajući se na razgovor koji sledi.

''Pre neki dan, u sredu, tačnije. Išla sam na predavanja i ne gledavši ispred sebe prosula kafu iz papirne čaše na nekoga.'' -rekla sam pogledajući ga u oči i lice koje me je pažljivo slušalo.

''Taj neko je Daniel. Daniel Makela.'' -rekla sam oprezno, proučavajući kako se njegovo lice za kratko vreme smračilo.

''Otkud on na tvom fakultetu?'' -upitao me je zbunjeno.

''Pa nisam ti rekla on je... On je moj profesor menadžmenta.

''Molim? Kako sad to? Zar on nije iz Tamperea?'' -upitao me je iznenađeno.

''Navodno je tog dana, kada smo imali nezgodu, propustio razgovor za posao u svom gradu i bio je primoran da se zaposli ovde. Preselio se u Helsinki.'' -objasnila sam mu.

''Nelina, kako on može da bude profesor kada je jednu devojku nazvao odvratnom reči? I kako ti uopšte znaš to sve o njemu?'' -upitao je ljutito.

''Pusti me da nastavim priču! Sve će ti biti jasno.'' -rekla sam malo glasnije jer smo skrenuli sa prioritetne teme.

''Pošto sam prosula kafu na njega, krenula sam da mu se izvinjavam.
Međutim, on je počeo da galami na mene. Optužio me je da sam kriva za sve gluposti koje mu se dešavaju. Počeli smo da se svađamo i on me je povukao u nečiji ofis. Galamio je na mene i nazivao me pogrdnim imenima. Uzvraćala sam mu uvrede do trenutka kada sam pomenula da ga roditelji nisu vaspitali kako da se ponaša prema ženama. Odjednom je pobesneo i u dva koraka me pribio uz zid. Uplašila sam se gledajući ga toliko krupnijeg i višeg od mene. Zapretio mi je da mu ne spominjem roditelje i taman kad sam pomislila da će skloniti on me je iznendio. Spustio je ruku na vrata pored moje glave i udario pesnicom par puta u njih. Strah se toliko uvukao u moje kosti da sam počela da se tresem. Prestravljena, nisam ni znala da se suze spuštaju iz mojih očiju. Bes u njegovim tamnim očima me je prestravila i počela sam da drhtim. Ispustila sam par suza u strahu. Odmakao se od mene i pogledao me iznenđeno. Verovatno nije očekivao da ću zaplakati. Izašao je iz kancelarije, ja sam se malo smirila i odmah krenula svojoj kući. Nisam išla na predavanja u četvrtak i petak. Limpa i Ria kažu da ni on nije bio cela dva dana na fakultetu.'' -rekla sam, prisećajući se tog užasnog događaja. Nikada nisam bila izložena takvoj situaciji i malo je reći da sam se uplašila.

Pogledala sam u svog brata koje vrpoljio na stolici. Stegnute vilice i besnog pogleda, gledao je u jednu tačku na stolu. Stegnute šake počivale su mu na metalnom stolu, na kome su se ubrzo našle dve kafe. Konobarica je donela narudžbinu i krenula natrag.

Retke su situacije kada je Paul bio besan, a ovo je jedna od njih. Uvek je bio mirniji od Luke, to je nasledio od tate. Ali ovo su bili trenutci kada je bio opasno ljut. Čekala sam momenat kad će početi da galami, iako to nije radio često.

''Koji je danas dan, Nelina?'' -upitao me je i ja sam se na trenutak zbunila.

''Subota, zašto sada to pominješ?'' -upitala sam ga zbunjeno.