Kriva si za sve

Bože, šta sam to uradio?

Daniel P.O.V.

Izlazim iz auta i krećem ka ulazu na fakultet. Ceo dan bilo je toplo iako to i nije baš normalno za mesec oktobar.

Ne sviđa mi se ovaj grad i jedva čekam da odem odavde!
Zbog one ludače zaglavljen sam ovde na godinu dana.

Ta drznica me prosto zluđuje! Nije mi bilo dobro kada sam je video u amfiteatru na prvom predavanju.
Sudarila se sa mnom i to je dovelo do toga da zakasnim na razgovor za posao.
Sledeće godine na fakultetu na kom sam trebao da se zaposlim jedan profesor ide u penziju pa ću ići na njegovo mesto.

Previše sam vezan za svoj grad i selidba u Helsinki mi je preokrenula život.
Tačnije, ona luda devojka mi je izvrnula život naopako.
Još je i uz nečiju pomoć uspela da lažira slučaj i okrivi mene za sudar. Iznerviran, poslao sam joj mnogo veću sumu novca od one koju je tražila. Mislila je da će tim da me kazni.
Nije znala da mi je otac pre smrti bio glavni direktor u državnoj proizvodnji i obrađivanju drveta, a majka penzionisani stomatolog.
Novca mi nikada nije manjkalo.

Otac se pre pet godina utopio na jednom jezeru na severu Finske kad su on i majka bili na odmoru.
To je bio najteži period u mom životu i životu moje majke.
Kroz ceo svoj život otac nas je obasipao pažnjom i ljubavlju.
Odnos kakav su moj otac Helson i majka Kejsi imali, dao mi je nadu da ću i ja u životu pronaći osobu koju ću voleti i osobu koja će biti centar moga sveta.

Nakon očeve smrti penziju je počela da prima majka.
Kako smo nas dvoje bili sami i održavali dvospratnu kuću u centru Tamperea, novca je uvek bilo previše.

Tako da ta odšteta koju sam joj uplatio nije ni očešala moj džep kako treba.
Osvetiću joj se, kunem se Bogom!

Celih deset dana proveo sam u ovom gradu i nikako da se naviknem na stan koji iznajmljujem. Naša kuća u centru Tamperea je mnogo veća od stana u kom trenutno boravim. Sve je drugačije. Fakultet gde radim je deset minuta od mog stana.
Iz inata nisam hteo da kupujem nekretninu ovde. Ne želim da me bilo šta vezuje za ovaj grad kad budem odlazio.

Pre par dana učlanio sam se u klub strelaša. U Tampereu sam od petnaeste godine pa sve do dvadeset i osme, u kojoj se nalazim sada, išao na streljaštvo tri puta sedmično. To je savršen način da izbacim višak energije iz sebe. Ovde se klub strelaša nalazi na pola sata od mog stana, malo dalje od centra grada.

Razmišljajući na kratko o svom životu prekratio sam vreme do kancelarije.
Za par minut našao sam se u njoj i ostavio sve svoje stvari, uključujući i crnu jesenju jaknu na sebi.

Pogledao sam u telefon u trenutku kada je počeo da zvoni.
Javio sam se odmah, ne videvši ko zove.

"Gde si Daniele?" -začuo se poznati glas mog druga Gona.

"Upravi sam došao na fakultet. Šta ćeš?" -upitao sam ga i krenuo iz kancelarije ka amfiteatru.

Sa Gonom sam uvek bio direktan, to nam je zajednička osobina. Ne volim da vodim duge razgovore i trošim reči uzalud.
Ponekad sam hladna i rezervisana osoba. To je verovatno razlog što već pet meseci nisam imao devojku. Po neka žena usput posluži svrsi i to je to.

"Hteo sam da te pitam da me odvezeš do Luke na jezero. Treba da sredimo nešta oko robe. Rezervoar i pumpa mi nisu dobri. Trebalo bi da odem jedan dan kod majstora." -rekao je.

Gon je komercijalista u jednoj firmi i tako me je upoznao sa Lukom, dečkom koji drži lanac restorana i hotela na obali jezera Saima.
Često se družimo. Iako sam živeo u Tampereu, nalazio sam način da dođem ovde kod Gona u Helsinki i produžim do jezera kod Luke.
Nisam previše druželjubiva osoba i jedini prijatelji sa kojima se družim su Gon, Luka, Šilen i Von. Sa Šilenom i Vonom se družim od srednje škole, a Gona sam upoznao na fakultetu. Šilen je dobar dečko i smiren, za razliku od Vona koji vodi turbulentan život. Taj je uvek u vezama i stalno ga po neka devojka želi mrtvog. Ne zna da drži u gaćama.