Kriva si za sve

Spremna sam!

Pripala mi je muka od njene ljubaznosti jer znam da je ne zaslužujem. Htela sam da odem odavde istog trena!

Pomislila sam na razočaranje koje će ova žena osetiti kada sazna da sam ja taj nespretni vozač, kriv za sve što je malopre pomenula. Saznaće to nekada, sigurno! I samu će sebe ukoriti jer se ponašala ljubazno prema meni.

Poželela sam da vidim Daniela i potam ga da li je od prvog dana bio iskren prema meni. S druge strane, plašim se da ću tim pokrenuti veliku raspravu koja se može pretvoriti u naš raskid. Ne želim to sada, baš kad nam je krenulo!

''Ne, hvala! Nadam se da će se Daniel uskoro vratiti, morali bi smo da se vratimo u Helsinki uskoro. Nadam se da mi nećete zameriti!'' -odgovorila sam joj na pitanje, nakon čitave večnosti.

''Da ti zamerim? Nemam na čemu, mila! Drago mi je što sam te upoznala. Želim da znaš da sam ti zahvalna što si se našla uz Daniela onda kada mu je to trebalo.'' -rekla je, srdačno me zagrlivši.

Ubod, kao oštricom nanet, osetila sam u dubini duše. Krivica.. Prvi put sam se osetila loše dok je neko bio dobar prema meni.

''Vas dve ste se baš zbližile!'' - uzviknuo je Daniel, prekinuvši nas u zagrljaju.

''Stigao si! Spremiću vam malo hrane da ponesete, a vi proverite da vam nešta nije ostalo!'' -uzviknula je Kejsi i potrčala u kuhinju.

''Idemo?'' - upitao me je Daniel, zbunjeno.

''Da! Nadam se da se ne ljutiš. Nije mi baš najbolje, imam glavobolju, a i moram da naučim koju stranicu.'' -rekla sam mirno, pokušavajući da zvučim što ubedljivije.

Želim da budem sama. I dalje sam pod utiskom reči njegove majke i isitine koju mi je sasula u lice, nenamerno.

''U redu. Naravno da se ne ljutim. Ti idi da se obučeš, a ja ću do toaleta.'' -složio se i zamakao iza vrata.

Ja sam zakopčavala čizme, a Daniel jaknu kada nam se Kejsi pridružila u hodniku.

''U obe kese sam stavila po malo od svakog jela, Nelina nemoj da zaboraviš da uzmeš svoju!'' - obavestila nas je i meni dala naređenje.

''Hvala Vam, zaista niste trebali! Drago mi je da smo se upoznale.'' -poručila sam joj iskreno i prihvatila srdačan i topao zagrljaj.

''Zadovoljstvo je i moje! Nadam se da ćemo se videti uskoro!'' -rekla je i premestila se u Danielov zagrljaj.

Otvorila sam vrata i krenula ka autu sa namerom da im dam malo privatnosti. Posle par minuta Daniel se našao pored mene.

''Vozi pažljivo i putujte sa srećom!'' - pozdravila nas je i ušla u kuću žena koja je zračila toplotom i nežnošću.

Ušli smo u atomobil koji je za par sekundi krenuo.

Nisam znala kako da se ponašam posle crva sumnje koji se u meni pojavio. I dalje je postojala mogućnost da me je zaveo iz osvete. Po prvi put među nama se stvorila neprijatna tišina.

Prebcaila sam pogled na njegov profil. Oštre crte lica, prav nos i čulne usne odavale su zbiljnost ovog muškarca. Tirkizno plave oči posmatrale su precizno put ispred sebe.

Okrenula sam glavu prema prozoru i pokušala da zaspim. U meni je postojala nada da će mi se u svetu snova javiti rešenje za problem koji me muči. Želela sam da saznam da li mi je oprostio i da li je od početka bio iskren sa mnom.

Za razliku od dolaska, povratak se čnio mnogo kraćim. Većinu puta sam se pravila da spavam. U prolazu kroz Rihimeki, Daniel je svratio na jednu pumpu gde je natočio gorivo. Ponudio me je kafom i kroasanom, na šta sam odgovorila izgovoromda mi nije baš najbolje i da želim što pre kući. Pokušala sam da mu stavim do znanja da želim da stignem u svojoj stan što pre!