Kriva si za sve

Doviđenja profesore!

"Nelina, vi se poznajete?" -upitao je iznenađeno Luka.

Šta sad? Luka je upućen samo u to da imam problem sa nekim profesorom. I to je saznao čuvši priču između Paula i mene kad smo bili kod mame i tate na ručku u nedelju.

"Bolje pitanje je otkud vi znate ovu malu.." -krenuo je Daniel u nove uvrede na moj račun kad sam ga prekinula da ne bi rekao nešta što nije za njihove uši.

"Luka je moj brat." -rekla sam brzo, značajno gledajići Daniela.
Čuvši moje reči osvestio se i nervozno osmehnuo.

"Nisam znao... Ja sam njen profesor na fakultetu." -rekao je Daniel, namestivši kragnu sportskog tirkiznog džempera koji se savršeno slagao sa tim očima.
Vidi sa da je vidno zbunjen.

"Nisam to znao. Sestro, Daniel i ja smo dugogodišnji prijatelji.
Sedi, šta ćeš popiti?" -upitao ga je Luka i povukao stolicu da Daniel sedne između nas dvoje. Ne!

Prišao je bliže i okačio jaknu za stolicu.
Streljao me je pogledom, sedajući pored mene.

"Ene, ovo je naš prijatelj Daniel. Danele, En je, ukratko rečeno, Nelinin prijatelj." -rekao je Luka.

Daniel i En su jedan drugome uputili poglede uz opušteni osmeh.

"Daniele, šta ti se desilo? Imaš neku alergiju ili?" -upitao ga je Gon.
Nisam znala da se njih dvojica poznaju.

"Ne, zašto?" -uzvratio je zbunjeno.
Pogledala sam ga i tek sad pod ovim uglom videla blago crvenilo na njegovom licu. U predelu obraza, desni mu je crveniji od levog, primećuje se. Verovatno sam desni obraz jače ošamarila.

Nasmejala sam se prigušeno i dobila tri zbunjena i jedan preteći pogled. Daniel me je ubijao svojim očima, besno izdahnuvši.

"Ne znam šta mi je. Majka mi je juče poslala neku kremu pa sam je stavio jutros. Verovatno mi ne odgovara." -rekao je nakašljavajući se.

"Boga mi, kao da te je neko opalio šakom!" -rekao je Luka i nakon te izjave, za stolom je zavladao smeh.

Konačno sam počela da se smejem bez kontrole. On nas je gledao kao da činimo najveći zločin.

"Profesore, izvinite što se mešam ali da Vas nije udarila neka ženska? Ne izgleda mi oblik tog crvenila poput osip od kreme. Čini mi se da se prsti nečije šake oslikavaju na Vašem licu." -progovorila sam i otpočela još jednu navalu smeha.
Svi ostali su mi se pridružili dok mi je Luka pogledom poručio da pazim šta radim jer mi je Daniel profesor.
A da, kako sam to mogla da zaboravim!

Odjednom je moje smejanje utihnulo kad se nečija ruka našla na mojoj nozi, stegnuvši je.

Uozbiljila sam se i pogledala ispod stola. To je bio Daniel, iznenadila sam se i pogledala ga.

"Smirite se koleginice sa fakulteta, u suprotnom će se i na Vašem telu naći otisak moje šake. I ne mislim na Vaše prelepo lice, postoji mesto sa kog bi moj udarac slao uzbudljive osećaje u Vaše telo." -šaputao je tiho na moje uvo i pomazivši me po nozi, sklonio ruku.

Svojim rečima je izbio zrak iz mojih pluća.
Nastavila sam da ga gledam sa nevericom, na šta mi je uzvratio osmehom.

Prokletstvo. Ovaj čovek je nepredvidiv i opasan, u svakom smislu te reči!

"Kad smo već kod problema sa kožom, Nelina šta ti je to na vratu. Da se nisi opržila peglom ili je i tebi alergija?" -progovorio je onoga trenutka kada su svi ućutali.

Zbunjeno sam ga pogledala uzevši telefon u ruku i pomoću njega pogledala kožu svog vrata.

Na ekranu telefona se jasno mogla videti blaga ljubičasta fleka. Bože, od čega mi je ovo? Kao da je..