Kriva si za sve

On je moj profesor!

Budala! Otkud mu moj broj?
Nerviram se dok idem ka slobodnom mestu u amfiteatru.
Ria se kreće iza mene dok nas Limpa čeka sedeći i čuvajući nam mesto.

"Hej, gde ste do sada?" -upita Limpa ljubeći nas u obraz.

"Znaš da mi auto tek sutra stiže iz Tamperea!" -viknula sam i tropila na drvenu klupu.

Videla sam kako se par ljudi okrenulo ka nama zbog mog vikanja, pa sam im se nevini nasmešila.
Dobila sam i Limpin zbunjeni pogleg koji sam vešto izbegla skidajući jesenji kaput od prevrnute kože.

"Dobila je poruku od onog Denila da joj je uplatio odštetu." -odgovorila je Ria i pojasnila Limpi zašto sam nervozna.

"Nije mu to ime, kreten se zove Daniel. I našao se pametan da mi jutros napiše u poruci kako se nada da će novac koji mi je poslao na račun pokriti trošak kod majstora. A poslao je troduplu sumu novca!" -iznervirano sam govorila uz obavezno prevrtanje očiju.

"Ma baš te briga. Nego, čula sam da danas dolazi novi profesor menadžmenta." -rekla je Limpa veselo.
Prošli profesor koji je otišao u penziju bio je veoma dosadan čovek i naravno da se raduje nekom novom.

"Stvarno? Je l' mlad?" -upitala je ushućeno Ria.

Uvek spremna za nove pobede.
Ona je osoba koja stalno nekog muva. Nikad na duže vreme nije bila bez dečka ili bez neke šeme.

"Da, došao je iz drugog grada! Jedva čekam da ga vidim!" -rekla je Limpa koja uvek sve zna.

Stavila sam crnu torbu na noge i spremila se za predavanja.
Ove godine moram biti redovnija za razliku od prošle.
Učim solidno i ocene koje većinom dobijam su devetke i desetke, po neka osmica ali retko.

Odjednom su svi ućutali i vrata amfiteatra su se zatvorila nakon što je novi profesor ušao.
Tražila sam hemijsku olovku u torbi.

"Dobar dan, ja sam vaš novi profesor menadžmenta. Moje kolege, nadam se da ćemo se slagati. Nisam previše stroga osoba samo želim mirnu atmosferu na predavanjima. Ko ne bude poštovao moje zahteve i naredbe može istog trena napustiti ovu prostoriju." -rekao je glasno i jasno meni vrlo poznat glas.

Podigla sam pogled ka katedri za kojom je stajao plavi muškarac.
On je moj novi profesor menadžmenta? Otkud sad to?
Sama njegova pojava, autoritativan glas i izgled terali su ljude da pokleknu pred njim.
Sve, sem mene. Doživljavla sam njegovu pojavu kao pojavu jednog odvratnog i bezobraznog stvorenja.

"Ti?" -upitala sam tiho, ali izgleda ne dovoljno pošto se ubrzo njegov pogled našao na meni.
Odjednom je raširio oči neverujući da me vidi u trećem redu ispred sebe.
Ugrizla sam se za usnu čim je počeo da priča.

"Neki problem gospođice?" -upitao me je hladno.
Toliko ledeno da sam se stresla.

"Nikakav, nastavite." -rekla sam drsko i nastavila da gledam u par plavih smaragda.
Nije realno da loša osoba kao on ima ovakav izgled.
Nosio je crne pantalone i belu sportsku košulju.

"Prvi ispitni rok vam je u januaru. Ako ne budete dolazili na moja predavanja ostaćete bez potpisa i tada možete da zaboravite na najvišu ocenu kod mene. Družićemo se samo ovu godinu. Jer se sledeće godine u ovo doba vraćam u Tampere, grad iz koga sam došao i u kom sam trebao da se zaposlim. Ali zbog jednog nemarnog i nesposobnog vozača zakasnio sam na razgovor za zaposlenje. Tako da ovde radim i živim privremeno, samo na jednu godinu. Ja jesam ćneiskusan i mlad profesor, ali sam imao od koga da naučim kako da se ophodim prema kolegama koje dolaze na moja predavanja. Nadam se da ćemo se dobro slagati. Neće biti suvišne priče i jedina komunikacija koju budemo vodili biće u vezi gradiva." -pričao je jednolično i gledao me sa pogledom punim mržnje.