Kriva si za sve

Mogli smo biti nešta više...

"Koje od ovo dvoje?" -upitala sam svoje dve drugarice ogledajući se u ogledalu. Dvoumim se između crnih salonki i crnih sandala na štiklu koje će se slagati uz beli kombinezon koji sam obukla.

"Salonke definitivno. Dekolte i taj beli uski kombinezon dovoljno izazivaju pažnju. Tako da dole obuj te jednostavnoje štikle." -rekla je Ria koja se uvek razumela u modu i modne trikove.
Pogledala sam u Limpu, dumajući da li je Ria u pravu.

"Obuj ih već jednom! Kasnimo. Ne moramo poslednje uvek da dolazimo!" -uzviknula je Limpa. Nigde ne kasni i prezire to isto.
Gospodski je kasniti i svejedno se u klub ne ide pre pola deset. A sada je devet i petnaest. Idemo u jedan od najpoznatijih i najluđih klubova u Helsinkiju, pod nazivom Storivil. Nalazi se na pola sata od moje zgrade.

"Opusti se. Ja vozim i stići ćemo za manje od pola sata." -rekla sam i obula crne salonke.

"Priđite da se slikamo!" -uzviknula je Ria i stala ispred ogledala u mom hodniku koje se prostiralo od poda pa do plafona.

Prišle smo jedna drugoj i zagrlivši se, napravile par dobrih fotografija. Ria ima tu teoriju da se svaki momenat treba uslikati i na neki način sačuvati od zaborava.
Zbog toga smo se nas tri drugarice, obučene u totalno različite nijanse, slikale.
Limpa je obukla crvenu lepršavu haljino do kolena, a Ria je bila u svom fazonu. Crna kožna suknjica i kratka košulja.

Danas sam bila kod frizera i uradila sam pastelno roze pramenove. Ostavila sam bob frizuru i dužinu iznad ramena.
Ria i Limpa su jednine koje su me videle sa novom frizurom i verujem im kada kažu da izgledam fantastično. Uvek je moja kosa bila bela, ne plava nego bukvalno bela. Koristila sam uvek neku Silver bjuti farbu. Tačnije, Mipa je koristi na mojoj kosi. Ona je moja dugogodišnja frizerka.

•~~~~•

"Koliko dugo je prošlo od kako nema Rie?" -upitala je Limpa dok smo ispijale đus votku za stolom u klubu. Došle smo pre sat vremena i sve je bilo puno. S obzirom da je napolju minus dvanaest stepena, čudi me da ima ovoliko ljudi. Hladnoća u Finskoj je sasvim normalna pojava, pogotovo u decembru mesecu. Nekada bude i po minus dvadeset.

"Rekla je da je otišla po društvo. Čekaćemo je." -rekla sam i spustivši čašu na sto krenula sam da igram uz muziku.

"Kako god." - rekla je Limpa i nastavila da ispija svoje piće. Ona je iako izgleda povučeno, uvek pila najviše od nas tri. Subotom smo izlazile u klub ili na večeru, u nekom restoranu. Večeras proslavljamo položeni prvi ispitni rok iz sociologije.

Za dva dana, prvog januara u sredu imam ispit iz menadžmenta. Kod onog odvratnog skota Daniela! Naše svađe i prepirke i dalje traju. On postaje nenormalno drzak i bezobrazan prema meni. Posle vožnje od jezera do Helsinkija, mislila sam da smo zakopali ratne sekire. Gadno sam se prevarila! Jednog jutra kada sam se parkirala na parkingu i izašla iz svojih kola dok je kiša pljuštala, on je ludački pojurio pored mene i ostavio tragove prljave vode po mom belom kaputu. Ispred mene se nalazila bara koju on nije hteo da zaobiđe. Znala sam da je to uradio namerno što je i potvrdio pitavši me na sred predavanja zašto se moj kaput nalazi na sred klupe u amfiteatru.

Odužila sam mu se, oborivši sasvim slučajno papire sa njegove katedre na pod. Malo sam bila još i smotana pa sam te iste papire ne gledajući izgazila mokrim cipelama.

Imam loš osećaj u vezi polaganja ispita kod njega...

Pogledala sam u telefon kad mi je stigla poruka od Luke.
Dva meseca posla onog događaja u restoranu, on pokušava da se iskupi za sve ono što sam mu rekla i bila u pravu.
Niko ne zna ništa o našoj raspravi i tako treba i da ostane.
Kao iskupljenje, od sada ne radim subotom. Iako sam ga ubeđivala da to što radim kod njega ne meša sa rodbinskim odnosom i da mi ne daje povlastice jer sam njegova sestra.