Kriva si za sve

Spavam sa profesorom!

''Dosadno mi je, ne želim da ga gledam ovaj film.'' - rekla sam i okrenula se ka Danielu, na čije sam telo bila naslonjena celom svojom dužinom. Na početku filma sam mu sela u krilu, da bih se pred kraj istog našla u ležećem položaju na njemu.

''Hm? Meni nije..'' - prošaputao je njuškajući moj vrat. Ostavljao mi je sitne poljupce između ramena i vrata.

''Jesi li gladan?'' - pitala sam ga, predući poput mačke pod uticajem njegovih usana.

''Jedino tebe!'' - odgovorio je kroz sladak osmeh zbog čega sam zatreperila u dubini svoje duše.

''Zaista? Danas nisam na meniju, žao mi je.'' - osmehnula sam mu se i ustala sa njega. Već dva sata ležimo na njegovom uglu u dnevnoj sobi. Ukočila sam se..

''Onda ne bih ništa!'' - rekao je, glumeći ljutnju.

Uputila sam se ka frižideru i dobro ga istraživala. Znala sam da u toku ciklusa ne treba da izlazim iz svog stana. Daniel nema ništa što mi se upravo jede, a to je bilo šta što sadrži čokoladu.

''Treba li ti pomoć?'' - stao je iza mene i zagrlio me sa leđa. U svom maniru, počeo je da miluje moj vrat. Bez obzira gde se nalazimo, on ima potrebu da me stalno ljubi, grli, njuška. Razumem potrebu za bliskošću i intimnosti ali on kao da je zavistan od toga. Što meni, naravno, ne smeta

Zatvorila sam frižider razočarana u njegov sadržaj.

''Ti zaista imaš problem! Zar je moguće da nemaš ništa čokoladno?'' - naljutila sam se bez razloga, priznajem. Ali šta da radim kada ne mogu bez čokolade! Da bar ima čokoladno mleko.. Ali gospodin ni to ne voli!

''Izvini. Znam da je trebalo da kupim nešta slatko kada si rekla da dolaziš i da si u ciklusu. Ti se vrati u krevet, a ja ću skoknuti do prodavnice.'' - predložio je slatko i jedva sam se suzdržala da ne zaplačem od nežnosti. Šta mi se dešava?
Koliko je on divan, a ja se ponašam kao razmažena devojčica!

''Nema potrebe, mislim da će mi odgovarati ove kokice.'' - rekla sam i uzela pakovanje gotovih kokica.

''Nije mi teško, vratiću se za minut!'' - nastavio je po svom.

Okrenula sam se ka njemu i stavila ruke na njegovo lice. Te plave oči gledaju me sa toplinom i vatrom, skroz suprotno od onoga kako su me gledale na početku naše priče. Nekada sam mrzela njegovu lepotu, bila sigurna u to da je on ne zaslužuje.

Vrhovima prstiju dodirivala sam pravilan nos, čvrstu vilicu i jagodice. Koliko sam se samo navikla na njega. Na njegovo prisustvo, pažnju i ono nešto što mi ne da mira kada je on u blizini. Pa makar i dok ga gledam za katedrom, prilično udaljenog od mene.

Već par dana mi pred očima lebde dve reči dok ga gledam.

Da nisam malo požurila?

''Šta treba da uradim da saznam šta te trenutno zamara? U poslednje vreme često lutaš u mislima i gledaš me tim pogledom dok ti se na ovom mestu pravi bora.'' - dodirivao je moje čelo i govorio činjenice, još jednom me podsetivši da me poznaje bolje od mene same.

''Koliko glupo će zvučati ako ti kažem da..'' - bila sam na korak do priznanja i njemu i sebi. Odjednom me je podigao i postavio na kuhinjsku ploču. Zagrlila sam ga rukama i nogama kada je spustio usne na moje. Laganim pokretima zadirkivao je moje usne, mameći me.

''Nastavi. Želim da čujem šta to glupo može da sklizne sa ovih usnica.'' - šaputao je, grickajući moje donju usnu.

Sakupljajući snagu za prizanje, začula sam zvono svog telefona. Zvao me je neko ko ima savršen tajming. Blago sam odgurnula Daniela koji je negodovao i krenula ka telefona.