Kriva si za sve

Ona želi razvod

Pogledala sam ga upitno, očekujući odgovor.

"Zvao te je bezbroj puta dok si bila u bolnici, morao sam da se javim. Ispričao sam mu sve i rekao je da će te sačekati u tvom stanu. Možda sam trebao da ga ubedim u suprotno, ali nije se dao." - Paul je rekao i zaprepastio me.

''Molim? Dečko mi se nalazi u stanu u koji će mama i tata uskoro doći? Verujem da se nije dao ubediti u nešta drugo od onoga šta je hteo da uradi, ali Pau..mama i tata će..'' - govorila sam i na trenutak zastala kada me je on prekinuo.

''Šta će majka i otac uraditi? Svesna si da ga sigurno neće gađati kesom limuna i pomorandži. Smiri se. To što se sada osećaš dobro ne znači da nisi pretrpela nezgodu.'' - rekao mi je i otvorio vrata mog stana.

Čim sam ušla u hodnik, Daniel se u dva koraka našao ispred mene i gotovo me zgnječio u svom zagrljaju. Ostavljao je sitne poljupce u mojoj kosi i šaputao kako se osećao saznavši za našu nezgodu.

"Živa sam, opusti se!" - uzviknula sam, oslobodivši se malo njegovih ruku.

"Jesi, dobro si. Nemaš pojma koliko sam se uplašio kada mi je tvoj brat rekao šta se desilo. Nemoj da mi bežiš, dolazi ovamo!" - govorio je i privukao me na svoje usne, kojima me je provukao kroz vrtlog svojih osećanja.

Želja i žudnja za njim bile su evidentne na mom licu, kada sam se odvojila od njega.

Paul stoji iza nas i ovo nije trebalo da bude predstava za njega.

"Zdravo. Ja sam Paul." - moj brat, krajnje ozbiljan, pružio je ruku u znak pozdrava.

"Daniel, verujem da znaš ko sam ja. I iskreno se nadam da si pametniji od svog starijeg brata što tiče pojedinih stavova." - Daniel mu je rekao i stao iza mene, naslonivši me na svoje grudi.

''Volim da mislim da jesam. Mada, videćemo uskoro. Naši roditelji treba da dođu ovde svakog časa.'' - Paul mu je nagovestio da tek treba da prođe kroz ispitivanje. Od strane naših roditelja, ovog puta.

''Da, nagovestio si mi malopre preko telfona da ste krenuli sa njima.'' - Daniel je rekao, pomiren sa sudbinom.

Vidim da mu nije lako ali vrlo dobro znam njegov stav o ovome. Čvrsto veruje da je naš odnos vredan rizika i truda. Verujem i ja, samo se plašim onoga što će uslediti kad se pročuje za nas. On će sam poneti teret krivice.

''Hajde sa mnom do sobe, Pau vraćamo se za minut.'' - rekla sam i povukla Daniela za sobom.

''Šta je bilo?'' - upitao me je, čim sam zatvorila vrata sobe i naslonila se na njih.

Udahnula sam duboko, kako da mu kažem ono što želim i što mislim da mora da zna?

''Hej, srećo?'' - prošaputao je i primio moje lice u svoje šake.

''Kako je prošao današnji razgovor sa tvojima? Je l' Luka napravio haos? To je u pitanju, zar ne? Rekao sam ti da šta god oni mislili neću te pustiti od sebe. Nama je mesto jednom pored drugoga.'' - nastavio je da govori i svojim rečima stvara knedlu u mom grlu.

''Nije prošlo loše, zapravo, bilo je odlično. Mama i tata nemaju ništa protiv, Luka je uvek bio u svom svetu.'' -priznala sam i u momentu osetila kako se u mojim očima nakupljaju suze.

Dođavola, šta mi je?

''Nel, o čemu se onda radi?'' - upitao me je, milujući moje obraze.

Zašto me gleda ovim, samo naizgled, ledenim očima? Zašto osećam da me plamen u njima greje i čini nervoznom svaki put kad ih pogledam? Bojim se i da pomislim da je će ovo nekad presati.