Kriva si za sve

O čemu? - O nama.

Zbunjena sam. U poslednje vreme sam tako zbunjena!
Mislim da je u redu osećati se tako u mom slučaju.

Mesecima osećaš neki nedostatak u svom životu i kada se konačno osetiš ispunjeno i shvatiš za čime si tragao, to nešta ode od tebe. Svojevoljno, ne mareći za tebi.

Mislila sam da ćemo nakon onog intimnog trenutka koji smo podelili u autu stvari biti drugačije.
Sedam dana je prošlo od tada.
Bila sam spremna da mu dam šansu i da nešta pokušamo ali on je sve one reči koje ja nisam mogla da izbacim iz glave smetnuo sa uma. Zaboravio ih je i uradio kako je hteo.
Sklonio se od mene. Na predavanjima me je ignorisao. Par puta sam pokušala da razgovaram sa njim nakon čega me je sa lakoćom odbijao.
Rekla sam sebi da moram saznati šta on zapravo želi. Imam potrebu da mi pojedinačno pojasni svaku reč izgovorenu nakon i pre poljubca.

Kritikujem samu sebe jer sam dozvolila da jedan poljubac uzburka mirovno stanje u kom sam se nalazi poslednjih par godina.
Ne mogu da kažem da sam živela pod staklenim zvonom. Moj život satkan je od raznobojnih končića koji obeležavaju razne događaje.

Sa deset godina sam probila staklena vrata u dnevnoj sobi. Mislila sam da me juri Paulov hrčak koji je tada ponegao iz kaveza. Kao detetu koje ne voli životinje, taj hrčak Dils predstavljao je problem. Potrčala sam i ne gledajući udarila o vrata čiji je okvir samo bio od drveta. Staklo se raspeslo po celoj kući i nesrećnim slučajem poseklo moju ruku. Rana na levoj ruci bila je prilično duboka. Za manje od milimetra staklo je moglo da preseče tetivu i morala bih da idem na operaciju. Ovako, sa više sreće nego pameti, prošla sam sa osam konaca uzduž. Narednih pet centimetara od šake, prostirao se ožiljak. Posle toga su mi majka i otac kupovali razne kreme kako mi ožiljak ne bi bio primetan. Mazala sam sve to ali nije bilo pomoći. Iako sam u dubini duše zapravo priželjkivala da ožiljak ostane onakav kakav jeste.
Želela sam da to bude podsetnik da sam bez i jedne suze izdržala šivenje ruke sa osam konaca.

Odlazak na putovanje Evropom na mesec dana sa braćom je bio još jedan period mog života kog se rado sećam.
Sa četrnaest godina su nam roditelji uplatili putovanje preko neke agencije. Obišli smo glavne gradove Nemačke, Francuske, Italije i Španije. Kupila sam brdo odeće, cipela i minđuša. Vratili smo se kući sa jednim koferom više.
U julu svake godine išli smo porodično na putovanja. Često smo išli u Švedsku, Rusiju i Litvaniju. Te zemlje smo najčešće posećivali.
Volim da putujem i smatram da je putovanje jedina vredna stvar koja se može kupiti novcem...

Moj osamnaesti rođendan, prvi momak i gubitak nevinosti obeležili su jednu godinu mog života.
Proslava u klubu za rođendan i upoznavanje sa mojim prvim dečkom. Bili smo neko vreme u vezi i sa njim se desio taj "klip", može se reći da smo bili zaljubljeni i u svemu tome sa njim sam imala svoj prvi put.

"Izlazi iz kupatila. Prezentacija počinje!" - čula sam kako mi Ria dobacije iza vrata.

Obrisla sam ruke obrusom i krnula ka vratima.

"Jesu li svi ušli?" -upitala sam Limpu i Riu. Danas smo došli u jednu od srednjih škola u Helsinkiju u kojoj prezentujemo naš fakultet. Izabrane smo nas tri i još ćetiri momka. Sa nama su pošla tri nastvnika. Dekan fakulteta Maris, profesor Getes koji predaje pravo i Daniel..., profesor menadžmenta.

Došli smo autobusom i putovali celih sat vremena. Mi, odnosno studenti koji su došli ovde, treba da iznesemo prezentaciju o fakultetu na kom studiramo. Profesori će reći po koju reč i podeliti neke anketne listiće. Limpa, Ria i ona tri momka će izneti sve ono što će biti iza njih na zidu, pomoću proektoru. Četvrti dečko iz grupe zove se Dions, znamo se godinu dana i u prijateljskom smo odnosu. Upoznali smo se na fakultetu. On i ja ćemo kontrolisati tekst koji se bude prikazivao na platnu.