Kriva si za sve

Otkud on ovde?

"Za pet minuta idemo." -prošaputala sam ka Limpi koja je sedela pored mene.
Danas Ria nije bila na predavanjima, bolesna je. Kao što sam i ja bila ceo vikend.
Posle Antijeve izložbe prehladila sam se, nedelju i ponedeljak sam se izležavala ali sam danas ipak krenula u nove pobede!

Posmatram profesorku Benu Korhonen. Ona je najviša žena koju sam ikada videla. Sa tamno crvenom kosom i uvek belo crnim odelom, čini se odbojnom. Tačnije, njen pogled i stav. Uvek je spuštala druge i već sam prošle godine naučila da ne treba da joj se suprotstavljam. Njena nadmenost i površnost me i previše nervira. Može se reći da je najozoglašeniji profesor na fakultetu Hanken.
Predaje mi predmet odnos sa javnošću i mogu da zahvalim Bogu što je ne viđam često. Jednostavno izbegavam njena predavanja što više mogu.

Nakon što je Bena objavila kraj predavanja, krenuli smo iz amfiteatra.
Bez reči napustile smo zgradu fakulteta i stale na parking uokviren živom ogradom.

"Ideš po sestru?" -upitala sam Limpu dok je kucala poruku na telefonu.

"Da, upravo završava sa časom baleta. Treba da je pokupim, pa se vidimo večeras kod Rie." -rekla je i poklonila mi blagi zagrljaj.
Stajala sam naslonjena na betonsku ogradu gledajući kako mi Limpa u svom malom džipu nestaje iz vidokruga.

Zbog hladong vetra koji je duvao zakopčala sam bordo, sportsku jaknu i krenula da pozovem taksi na telefon. Moj drug Fel iz srednje škole, je zaposlen u Suko taksi službi i za par minuta dođe po mene kad zovnem.
Krenula sam to da uradim i ovaj puta ali me je u tome sprečio vrisak moga imena.

"Nelina!" -podigla sam pogled i uočila Daniela kako mi se približava. Stresla sam se od pogleda na njegovo lice. Bio je krajnje besan i iznerviran. Brzim hodom mi se približavao dok nije stao na metar od mene.

"Šta ti umišljaš?! Zar sam toliko zanimljiv da ne možeš da izdržiš da mi ne praviš probleme?!" -vikao je paralisajući me svojim hladnim, plavim očima.
Ostala sam zbunjena i tek onda kada je prestao sa galamom, njegove reči došle su mi do mozga.

"Ma šta je tebi više?! Stalno me napadaš bez razlog! Molim te obavesti me šta sam to sada uradila?!" -viknula sam na njega.
Kako ga samo mrzim!

"Znaš ti dobro! Kad bi taj glupavi jezik držala za zubima bilo bi bolje! Zašto si tako dvolična?" -upitao me je namršteno.

"Ja dvolična? Po čemu to sudiš? Ti ne znaš ništa o meni!" -odvratila sam mu prekrstivši ruke na grudima.

"Sa jedne strane me mrziš i stvaraš mi probleme, a onda širiš glasine kako si sa mnom u ljubavnoj vezi! Devojko, šta ti dešava? Otkud ti to pravo?" -vikao je dok je temperatura u meni rasla bar za deset stepeni.

"Molim?! Jesi li lud? Ne mogu očima da te gledam, a ti misliš da bih pričala takve gluposti?"

"Od momenta kada sam te sreo, upoznao sam samo tvoje loše osobine. Pa me ne čudi da još i lažeš?! Jesi li svesna šta si uradila?! Mogu da izgubim jebeni posao koji sam jedva dobio! Jedan sam već izgubio zbog tebe, drugi neću! I veruj mi da ću ti zagorčati život i vratiti sve loše što si mi učinila!" -od njegovog glasa zabolela me je glava. I nije mi jasno o čemu priča? Kada sam ja to i kome rekla da sam u vezi sa njim? Sa ovim skotom ispred mene?

"Prestani! Ne znaš ti mene ni malo. Bolje ti je smiri se, jer ćeš pre zbog ponašanja koje ti nepriliči, nego zbog mene izgubiti posao. Da imaš gram mozga znao bi da nisam u stanju da tako nešta pomislim, a kamo li prošrim kao turbulentnu vest." -rekla sam podsmehujući mu se zlobno. Kakav kreten..

"Ne pravi se pametna! Ako treba otići ćeš do svakog studenta i izbaciti mu tu glupavu laž iz glave. Kriva si i prihvati to jednom u životu!" -vikao je dok sam se je okretala da se uverim da nas niko ne gleda.