Možda si to ti (Završena)

18. deo

Sutradan

S nesigurnošću stavim mali kofer pored ulaznih vrata. Nemir mi bitiše u duši otkako sam saznala od ranog jutra da Vanesa mora na konferenciju u Italiju na tri dana. U prevodu, moraću da ostanem sama kod kuće sa Nemanjom. Ta vest ne doprinosi mi ništa dobro.
Vanesa je izašla iz kuhinje pokazavši mi na prazne kutije pice koje sam ostavila sinoć.
,,Da li si ti jela picu?" Upitala me je.
,,Jesam. Izvini, zaboravila sam da bacim kutiju." Odgovorim tiho, spremna u potpunosti da se suočim sa grdnjama ove žene. Ne bih se bunila i da me izgrdi. Nije da sam radila nešto pogrešno za ove dve nedelje zbog čega bi me morala kazniti. Držala sam se sve vreme svoje sobe. Nemanja se držao moje sobe takođe.
,,Jesi li je ti naručila?"
Zbunjeno klimnem glavom umesto odgovora.
Ona spusti kutiju na komodu te me privije u zagrljaj.
,,Tako mi je drago! Konačno si se malo raskomotila!"
I dalje u čudu, uzvratim joj zagrljaj stegavši je još jače. Obožavam njen prolećni miris uprkos tome što je oktobar. Osvežavajuć je i prijatan, baš kao i ona. Vanesa me pusti iz zagrljaja te me poljubi u obraz.
,,Draga, sve će biti u redu. Ukoliko se budeš osećala loše zovi me u svako doba. Vratiću se za tri dana."
Klimnem te joj otvorim vrata. Stajala sam na verandi sve dok ona nije ušla u crni parkirani automobil koji ju je čekao ispred dvorišta. Potom sam ušla i zatvorila vrata, pitajući se, zbog čega Nemanja nije sišao da se pozdravi s njom? Da li su se možda oprostili ranije?

Pola sata kasnije, i dalje sam pravila krugove u hodniku, imajući osećaj da će se svakog časa neko pojaviti na vratima. Izgrickala sam sve moguće nokte na rukama od nervoze. Kako ću preživeti tri dana bez Vanese? Iako je radila dokasno, makar sam znala da ću se ujutru probuditi i videti je.
Neko je pozvonio na vrata. Znala sam. Otvorila sam vrata razočaravši se kada sam ugledala Nemanjinog druga. On mi je uputio prelep osmeh te je ušao u kuću kada sam se pomerila sa ulaza.
,,Poklončić za dobro jutro, čekala si me?"
Zgroženo ga pogledam te zatvorim vrata.
,,Nemanja je u sobi."
On mi se iznenada približi.
,,Nismo se lepo upoznali juče. Šta kažeš na to da krenemo od početka?"
Izvila sam obrve.
,,Zašto od početka? Sve što smo jedan drugome rekli jesu naša imena."
,,Šta kažeš na kratak razgovor?"
Udaljim se od njega izbegavajući njegov pogled.
,,Već razgovaramo."