Možda si to ti (Završena)

47. deo

Nina

,,Ceo dan bežiš od odgovora kao đavo od krsta." Nastojao je Strahinja da mu ispričam više o sebi čim je seo za sto donevši nam dva šejka od čokolade.
,,Moja prošlost nije jednostavna. Moj život nije jednostavan. Ne želim da pričam o tome ako ćemo iskreno. Poznajem te samo jedan dan i ne verujem ti." Diskretno sam mu odgovorila približivši staklenu čašu bliže sebi. On nasmešio i nalaktio na sto.
,,Sviđaš mi se." Prizna on.
,,Drago mi je da to čujem." Hladno odgovorim i promešam cevčicom čokoladu.
,,Šta misliš o meni?"
,,Imaš li devojku?" Još od juče samo sa mnom u odeljenju bio je otvoren i slobodan za druženje. Uglavnom osobe koje tako lako prilaze drugima i započinju sve sa flertom imaju narav da muvaju sve i da varaju često.
On mi se nasmeje i to je značilo samo potvrdan odgovor.
,,Anđela mi je devojka."
Podigla sam obrvu.
,,Naša Anđela? Iz odeljenja? Niste ni pričali. Zašto si sada sa mnom a ne sa njom?" Pomalo se razočaram shvativši da je na njenim očima sve vreme provodio časove sa mnom.
,,Trenutno smo u svađi i tipa u manjoj pauzi u vezi koja očigledno ne prija nikome od nas dvoje."
,,Zašto se ne pomirite?"
On uzdahne.
,,Ne znam. U neku stranu mi je lepo to što sam sâm, ali, teško mi je da se pravim da je ne poznajem kada to nije tako."
Ugledala sam razočaranje u njegovim očima. Nasmešila sam se i pomerila šejka u stranu kako bih se naslonila na sto.
,,Koliko dugo ste zajedno?" Upitam ga.
,,Godinu dana."
Udarim rukom o sto i ne da se samo Strahinja trgnuo, već i dve devojke što sede do nas. Blago sam im se nasmešila i okrenula glavu praveći se da ne postoje i da ništa nisu videle.
,,Vi ste ludi. Pomoći ću ti s njom. Treba da budete zajedno ako nedostajete jedan drugome. Takođe, pomoći ću ti samo ako prestaneš sa takvim ponašanjem."
,,Kakvim ponašanjem? Sta mi fali?"
Namestio je okovratnik na polo-majici i prekrstio ruke dokazujući mi da izgleda dobro u tome.
,,Prestani. To što sada radiš. Dokazuješ se. Pokušavaš da očaraš sve. Treba da gledaš samo jednu devojku a ne sve..."
Pogled mu je zalutao preko mog ramena.
,,Ako ti se sviđa samo Anđela onda treba samo nju da osvojiš na hiljadu načina a ne hiljadu njih na jedan način. Da sam Anđela šutnula bih te i ranije."
,,Otkad si postala učiteljica za ljubav?"
Upita glas iza mene. Iskolačim oči prepoznavši opojni miris muškog parfema koji je dopreo do mene i pre nego što sam se okrenula.
,,Nemanja? Šta ćeš ti ovde?"
Uzeo mi je ranac za sedišta i okačio ga na svoje rame.
,,Rekao sam ti da ćemo se vraćati zajedno."
Odmahnula sam glavom prema Strahinji.
,,A ja sam rekla da ću se zadržati u kafiću posle škole."
Strahinja je ustao i pružio Nemanji ruku. Ovaj ju je prihvatio i kratko je prodrmao.
,,A sada je vreme da pođeš."
Uhvatio me je za ruku i povukao sa sedišta.
,,Vidimo se sutra." Kažem Strahinji te ubrzam korak kako bih stigla Nemanju.
Zaustavila sam se nasred parkinga i izvukla ruku iz njegove.
,,Zašto to radiš?"
,,Mama se vratila kući."