Možda si to ti (Završena)

51. deo

Vanesa je požurila u kuhinju kako se hrana slučajno ne bi prepekla, dok sam ja polako izašla iz njene sobe zatvorivši vrata za sobom.
Ključ od kuće sam odmah odnela u svoju sobu kako ga nigde ne bih izgubila. Ostavila sam ga u metalnu kutijicu na radnom stolu i zatvorila je. Sutradan neću otići u školu već da posetim svoju kuću. Ah, koliko tek nisam bila tamo. Zasuziše mi oči na samu pomisao na sećanja i momente koji me vezuju za nju.
,,Mislim da ti je čaj u potpunosti hladan." Kazao je Nemanja kada sam ušla u dnevnu sobu. Osmehnula sam se i uzela punu šolju s čajem.
,,Nema veze, volim čaj u svakom stanju da pijem." U jednom gutlju sam popila pola šolje i potom je stavila u krilo. Okrenula sam se ka njemu primetivši da me pomno posmatra.
,,Reci."
,,Ako tvoj otac izađe iz zatvora hoćeš li otići iz ove kuće?"
Napućila sam usne razmišljajući o odgovoru na neočekivano pitanje koje mi je postavio. Nije mi to ni padalo na pamet jer sam smatrala da ga neću videti skoro. Čak i kada se budem srela sa ocem njegov izlazak iz zatvora će potrajati, ali ću zasigurno živeti sa njim u našoj kući.
,,Verovatno, da. Nisam baš sposobna toliko što se tiče života i ne znam kako bih živela sama ali, po upisu na faks, ukoliko tata ne izađe iz zatvora, preseliću se u moju staru kuću."
On klimne glavom i okrene je prema televizoru.
,,Što? Jedva čekaš da odem iz kuće?" Upitam pretpostavljajući.
,,Svejedno mi je." Hladno je odbrusio.
Nasmešila sam se krajičkom usne i zadržala pogled na njemu.
Nisi spreman da me pustiš da odem, jelda? Pomislim u sebi pa ostavim šolju na sto. Trgla sam se kada je šolja glasno zveknula po staklu a čaj iz nje se umalo nije prosuo. Ignorisala sam njegov pogled na sebi te sam se pokrila mekim ćebetom i sela sa druge strane kauča.
Misli su mi bile pune time što sam saznala od Vanese. Ona i moji roditelji su dugogodišnji prijatelji. To znači da se Nemanjina i moja prošlost prepliće. Štaviše, i naša sadašnjost se takođe prepliće nizom neočekivanih događaja.
Telefon ispod moje noge je zavibrirao. Dohvatila sam ga i pogledala u ekran. Dušan.
Prevrnula sam očima i ušla u poruke.

Dušan: Planiraš li da se šetaš večeras?
Ja: Ne.

Pogled mi je refleksno poleteo prema Nemanji koji me je zainteresovano posmatrao grižući donju usnu. Zagledala sam se u njegova usta.
Zašto izgleda tako privlačno dok to radi?
Odmahnula sam glavom i trgla se iz misli.
Ne lupetaj gluposti, Nina. Jesi li luda?

Pogledala sam ponovo u telefon koji je dobio novo obaveštenje.

Dušan: Šteta, voleo bih da ponovo pričamo kao sinoć.
Ja: To se neće dogoditi ponovo.

Kucala sam odgovor dok sam gledala u Nemanju. On je iznenada priustao i uperio prst prema telefonu.

Dusan: Nadaću se.

Ugasila sam telefon i spustila telefon pored sebe.
,,Molim?" Upitala sam ga prekrstivši ruke. Odustao je da me pita bilo šta te je ustao i izašao iz dnevne sobe.

Ja: Ne nadaj se.

Odgovorim Dušanu i ugasim obaveštenja od njega.