Možda si to ti (Završena)

62. deo

U bazenu, voda je bila izuzetno topla kada sam površinu dotakla nogom, za razliku od mnogih zatvorenih bazena u kojima sam bila. Mora da je zbog kućne izolacije i konstrukcije. Da mi je znati, koliko je teško izdržavati ovakav bazen. Svuda u prostoriji je toplo, gotovo kao u hodniku neke saune.
,,Sviđa ti se?" Upitao je Nemanja stavši pored mene.
,,Da. Divno je." Uhvatio me je za ramena i približio bazenu.
,,Ni slučajno! Sama ću." Upozorila sam ga hvatajući njegove ruke.
,,Opusti se Nina, biće sve u redu." Uveravao me je on.
,,Ne, rekla sam tiii..." Nespremna, skočila sam u vodu nakon što me je gurnuo u nju. Sva čula su mi se probudila. Otvorila sam oči ugledavši lepotu ovakvog bazena. Nisam primetila prelepe slike, dok sam stajala iznad, koje su naslikane na zidovima kao i jedna ogromna školjka na dnu bazena. Uhvatila sam se za merdevine i zadržala dah osećajući kako mi srce silno udara u grudima. Voda me je oduvek opčinjavala. Da li to bilo more, okean ili bazen, voda me je uvek vukla prema njoj čineći me radoznalom. Kada bih se našla ispod vode uvek bih želela da otkrijem šta ima još dublje od onoga kuda sam kročila. Volim dno mora i bazena, i kada bih došla do najdublje tačke, osetila bih se pobednicom koja je uspela u sopstvenom cilju.
Odjednom su me krupne ruke pritisle za ramena i povukle nagore. Nemanja me je izvukao iz vode i posadio iznad bazena.
,,Nina? Da li si dobro? Izvini. Nije trebalo to da uradim." Zakašljala sam se i obrisala lice rukama. On se popeo na stepenik uhvativši me za obraze.
,,Izvini." Oči su mu lutale levo-desno tražeći moj pogled.
,,Nisam potonula. U redu je." Uveravala sam ga. Sklonila sam mu ruke s lica i uskočila u bazen budući pored njega.
,,Samo sam gnjurila, to je sve." Toplota vode mi je prijala. Pustila sam da mi telo pluta dok sam se sama naslonila na pločice.
,,Bila si predugo u vodi."
,,Znam. Umem dugo da zadržim dah."
Okrenula sam glavu prema njemu. On me je pomno i zabrinuto posmatrao i dalje.
,,Uplašio sam se za tebe." Kazao je. ,,Jebeno sam se uplašio da će ti se nešto desiti."
,,Vidiš da mi se ništa nije desilo." Rekla sam hladno, ignorišući njegove tople reči. On brine? Jelda? Samo se zabrinuo za njegovo dupe kao što to uvek radi. Da brine, pola stvari koje radi ne bi činio, niti bi pola stvari izgovarao, ali jeste, ne mareći o tome kako ću se osećati. Mnogo šta je govorio kako bih se osećala loše, poniženo, nedovoljno. Uplašio se za mene? Ma da.
,,Mislio sam da si se udavila."
,,Nisam se udavila, kao što vidiš. Super sam." Odvojila sam se od pločica. ,,Idem da plivam." Rekla sam.
,,Trka?" Predložio je.
,,Ne, s tobom postoje samo mrtve trke."
,,Plašiš se?" Približio mi se.
,,Ne. Nemam želju da bilo šta radim s tobom."
Opkolio me je rukama priljubivši njegovo nago telo uz moje. Stavila sam ruke na njegove grudi osećajući kako mu srce jako udara. Ne, to je samo zbog nerviranja. Nije zbog mene.
,,Makni se." Prozborila sam.
,,Znam da me želiš blizu."
,,Ti si oboleo."
,,Zašto si nervozna pored mene ukoliko ti smetam?"
Jedini način na koji će se odmaći od mene jeste kada je reč o njegovim osećanjima za koje on tvrdi da nema.
,,Šta je sve ovo? Hvataš me. Stojiš mi blizu. I još ti srce ludo udarala sve brže."
Nasmejao se i odmakao od mene. Znala sam da će to upaliti jer je obična kukavica. Popeo se uza merdevine i otišao ostavivši me samu u bazenu. Nisam se okrenula za njim. Nije bilo potrebe za tim.
Odgurnula sam se od zida i zagnjurila, osećajući kako se oslobađam njegove negativne energije. Ubiće ga jednom njegovo ponašanje.