Možda si to ti (Završena)

73. deo

Okrenuta prema otvoren prozoru posmatrala sam zvezde na vedrom nebu. Vreme poslednja dva dana ne odgovara mojim emocijama. Napolju je mirno, tiho, sneg ne pada već je svuda zastupljena samo hladnoća. Mokar sneg se polako topi svakodnevno na sunčevoj svetlosti praveći bare i blato. Ponovo sam se okrenula na leđa.
Nemir mi bitiše u grudima.
,,Zašto se osećam tako loše?" Postavila sam sebi pitanje znajući odgovor. Ne može biti istina ono što mi je rekao pre pet sati. Sigurno nije.
Zar su njegove oči lagale? Videla sam način na koji me gleda i na koji se smeši pored mene. Zar je to laž? Zar je laž kada je rekao da sam bolja od svih zajedno devojaka sa kojima je izlazio?
Što uvek ima potrebu da bude prvo tako dobar a onda da se promeni za jednu noć?
Bude tako mio, drag, da poželim da večno ostanem pored njega. A kada je grub i kada se povlači, poželim da ga uhvatim za ruku i kažem da se vrati onaj dobar Nemanja nazad, da se ne boji i da ćemo zajedno rešiti problem.
Trgla sam se čuvši buku u hodniku. Jeza mi je prošla telom kada je neko zagrebao na vrata.
Skočila sam s kreveta kada je mračna senka ušla u sobu. Uključila sam noćno svetlo i izbečila oči. Nemanja je zatvorio vrata uz lupanje i krenuo prema mom krevetu gegajući se.
,,Nina." Promumlao je. Bacio se na krevet i zagrlio jastuk koji sam do malopre držala u naručju.
,,Nemanja?" Zaprepašćeno sam ga pogledala te sam se kolenima popela na krevet i uhvatila ga za rame.
,,Nemanja? Ovo nije tvoja soba." Kazala sam. Mumlao je nešto držeći čvrsto jastuk ispod glave. Napio se.
Potom je rukom počeo da šeta po posteljini i uhvatio me je za koleno.
,,Nina, lezi pored mene." Rekao je, skoro da je u potpunosti svestan njegovih reči. To sam uradila. Legla sam pored njega stavivši ruku ispod glave. Sjaj noći mu je obasjavao lice te sam mogla jasno videti sve crte. Udahnuo je i otvorio oči. Pogledi su nam se sreli.
,,Što si se napio?" Upitala sam ga.
Ostavio me je bez odgovora par minuta samo me gledajući. Srce mi je zalupalo kada me je uhvatio za ruku i ispreplitao nam prste.
,,Zbog tebe." Kazao je.
,,Šta sam učinila da bi pio zbog mene?"
Nasmejao se.
,,Mnogo toga si učinila Nina, mnogo toga." Legao je na kraj jastuka budući mi bliže.
,,Ti si meni mnogo toga učinio."
,,Znam. Žao mi je. Nisam imao nameru da to uradim. Rekao sam sve jer te ne zaslužujem. Ja sam loša osoba po tebe."
,,Zašto to misliš? Meni je lepo pored tebe. Mislim da je to jedino važno." Rekla sam. Nasmejao se i pustio mi ruku. Približio se više.
,,Volim te, Nina. Mnogo te volim. Volim te, i jednostavno te volim i mogao bih ti to do besvesti govoriti."
Iskolačila sam oči. Njegovo priznanje me je sateralo u šok.
,,Nemanja, lupetaš gluposti jer si pijan." Okrenula sam mu leđa legavši na bok. Sutra se verovatno neće ni sećati šta mi je rekao ni zašto se probudio u mom krevetu. A ukoliko se ne bude sećao neću mu ništa reći.
Stavio je ruku oko mene i zagrlio me.
,,Stvarno, Nina. Reći ću ti ovo i sutra i govoriću ti ovo sve vreme, sve dok mi ne poveruješ, i posle toga."