19. deo

2.4K 152 7
                                    

Nemanja

Dušan definitivno ne gubi vreme ukoliko želi nešto da dobije. Stanem na poslednjem stepeniku posmatrajući Ninino pogubljeno, istovremeno i hladno, ponašanje prema njemu, dok on ne posustaje da joj se sve više približi. Opkolio ju je rukama i pribio uza vrata te sam udario nogom o stepenik dajući im do znanja da sam tu. Priđem im bliže. Nina mu je prošla ispod ruke te je stala iza mene.
,,Nisi mi rekao da ćeš doći tako rano." Kažem mu te ga potapšem po ramenu. On se nasmeje te pogleda u Ninu sa koje ne sluti da skine pogled.
,,Čuo sam da Vanesa odlazi pa sam odlučio da banem sada." Odgovori on. Potom me zaobiđe i priđe Nini koja se već povukla u kraj hodnika.
,,U svako doba si dobro došao." Procedim kroz zube.
Ona beži, on je sledi, kao iz igre mačke i miša. A ko sam ja onda? Pasivni posmatrač? Ili ja ne pripadam ovoj igri?
Popevši se na sprat očujem tišinu. Da li su u njenoj sobi? Napravim korak prema strani koja vodi do njene sobe, ali odustanem, te se vratim u levo krilo kuće i odem u svoju sobu. Nervozno uhvatim malu košarkašku loptu te je gađam na koš. Ne pogodim. Ni prvi, ni drugi, ni treći, a ni četvrti put. Nijednom ne pogodim te odustanem i bacim loptu u stranu.
Dušan uđe u sobu, smešeći se.
,,Pomak?" Upitam ga sevši na krevet.
,,Ništa. Odbojna je." Odgovori mi, ali nije zvučao razočarano već veselo. Onda samouvereno doda:
,,Nema veze. Tek je ovo drugi dan otkako sam je upoznao. Zatvorila mi je vrata pred nosem a nisam ni uspeo ništa da joj kažem."
Skupim usne suzdržavajući se od smeha.
,,Rekao sam ti da nije za tebe."
On napravi ravnodušno lice te me ošine pogledom.
,,Sve vreme govoriš tako kao da je ona za tebe stvorena." Odbrusi grubo.
,,Ne lupetaj gluposti." Prevrnem očima na njegov bezvezni komentar.
Dušan se zajedljivo nasmeje te mi se približi.
,,Je l' pokušavaš? Ili ipak ne smeš zbog mame?"
Osetim kako mi se srce penje uz grlo. Da li sam pokušavao? Ne. Samo sam je par puta saterao u ćošak. Da jesam pokušavao ja bih to znao kao i uvek što znam. Zar ne? To se svesno radi. Valjda.
,,Rekao sam ti da je sva tvoja." Odgovorim mu te se bacim na krevet.
,,Radi šta hoćeš."

Možda si to ti (Završena)Onde histórias criam vida. Descubra agora