Možda si to ti (Završena)

65. deo

,,Sećam se svega, kao da je juče bilo. More, talasi, oblačno ali toplo vreme. Mama, tata i ja smestili smo se nasred plaže kao i svi ljudi oko nas. Jeli smo krofne. Ja sam počela plakati jer jedna osa nikako nije htela da me ostavi na miru. Potom sam trčala želeći da joj umaknem, i konačno, kada je nestala, vratila sam se na svoj peškir i sva umazana u čokoladu, nastavila da jedem krofne. Bilo je prelepo. Smejali smo se. Mama je ležala na ležaljci i čitala neku knjigu. Tata me je pazio dok sam se igrala pored mora i skupljao sa mnom školjke. A onda, počelo je da seva. Bilo je, čini mi se, oko tri sada po podne. Ljudi su polako počeli da idu kući i da kupe stvari. Mi smo i dalje bili ostali. Talasi su postali mnogo veći i nepodnošljivi za plivanje, to jest, za nekoga ko ne ume da ih savlada. A to sam bila." Sklonila sam pogled u Nemanju koji me je, ćuteći, tiho sedeo u slušao, kao da mu pričam najveću svezemaljsku tajnu.
,,A onda se sve tako brzo izdešavalo. Imala sam potres mozga jer sam udarila glavom o kamen. Ne sećam se dobro šta je sve bilo, niti jasnih slika, ali znam da sam neposlušno otišla u vodu jer je moja radoznalost bila izuzetna tada. Ni sevanje, ni jak vetar me nisu uznemirili. Bila sam opčinjena. Nije mi se nikada dopadao zalazak ili izlazak sunca. Znaš li zašto? Jer obožavam nevreme. Toliko ga volim, da sam samo stajala, gledajući ogromne talase kako se njišu u moru. Imala sam osećaj kao da me dozivaju njima. Sećam se da je voda bila tada topla uprkos vremenu. Znam da su me i mama i tata dozivali. Samo što me je, kada sam se okrenula i trgla iz misli, voda progutala. Znam da se mama žrtvovala za mene i da se udavila spasavajući mene."
Stavila sam ruke preko lica sakrivajući suze. ,,Ja sam kriva jer je mama poginula. Ne znam šta me je tada snašlo. Tako sam želela da uđem u vodu kao da se ranije nikada nisam kupala u njoj. Bila sam mala i glupa."
Nemanja je seo bliže meni i zagrlio me je. Nije ništa rekao. Nije imao šta da mi kaže.
,,Tako prokleto mrzim taj dan. Bože, ne mogu ti objasniti."
,,Ako te nevreme i voda vežu za loša sećanja, kako to da i dalje voliš sve to?"
Upitao je kada me je pustio iz naručja. Izvila sam ramena.
,,Mislim da ne treba da prestanemo da volimo neke stvari iako nas za njih vežu loša sećanja. U mom slučaju je tragedija. Možda je glupo i čudno, ali me voda i dalje vuče sebi, a u nevremenu pronalazim svoj mir."