,,Sedi napred, nisam ti taksista." Kazao je Nemanja kada sam otvorila zadnja vrata spremna da sednem pozadi. Namrštila sam se i sela na suvozačevo mesto. Sevši u njegova kola shvatila sam da je ovo prvi put za sve vreme da idem sa njim negde kolima. Današnja lokacija je moja škola u koju mi se ne ide sa njim. Vezala sam pojas i prekrstila ruke.
,,Idemo?" Upitao je paleći kola. Odgovorila sam tihim ,,mhm" te sam okrenula glavu.
Nakon njegovog izlaska iz sobe sinoć nisam mogla da sklopim oči celu noć. Razmišljala sam o njemu neprestano. U poslednje vreme mi ne izlazi iz glave. Uopšte. Kuda god da pogledam, svuda je on. Čak i kada pobegnem od njega, sve me na kraju krajeva, vraća njemu. Napućim usne i nezadovoljno odmahnem glavom boreći se sa sopstvenim mislima.
,,Šta ti je?" Trgne me njegovo pitanje te se refleksno uhvatim za pojas.
,,Ništa. Ništa mi nije. Šta može da mi bude? Samo sedim dok ti voziš i čekam da stignem u školu i to je sve."
,,Alaa, Nina, samo sam ti postavio obično pitanje."
Srce mi zalupa. Zaustavili smo se na crvenom svetlu a to me svakako nije nimalo smirilo. Uprkos klimi u kolima otvorila sam prozor i izvirila kroz njega. Bacila sam pogled na zid na kojem su napisani grafiti. Prvi koji sam uočila bio je sa imenom Nemanja.
,,Sranje." Opsovala sam i vratila se na sedište. Uhvatila sam njegov pogled na sebi te sam se okrenula ka njemu.
,,Šta je?" Upitala sam.
,,Jesi li dobila?" Iskolačim oči na njegovo pitanje.
,,Ne, odakle ti to?"
,,Gledajući tvoj stav od jutros vidim da si spremna da me pobiješ."
,,Ne želim da dolaziš u moju školu."
On se nasmeje te nagazi na gas.
,,Nisam ni planirao da odem. Samo sam hteo da te malo iscimam. Gledao sam ionako dnevnik i ocene ti nisu najbolje."
Zavalim se na sedište i izdahnem od olakšanja.
,,Hvala Bogu."
Stavila sam ruku na srce posmatrajući ga dok koncentrisano gleda na put. Crte lica su mu oštre i jako pravilne. Izgleda kao da ga je slikar slikao kako bi ispao tako lepo. Trgnem se iz misli.
,,Čekaj, pa kuda me voziš onda?" Uhvatila sam se za ručku.
,,U školu."
,,Ali..."
,,Vozim te u školu. Vratićemo se takođe zajedno."
Stavila sam ruku na grudi i okrenula glavu istog trenutka kada se on okrenuo ka meni. Šta mu se desilo za jednu noć?
YOU ARE READING
Možda si to ti (Završena)
RomanceKada su nepravedno osudili njenog oca na petnaest godina zatvora, Nina Nikolić, bez preostale porodice i rođaka koji bi je želeli, nije imala nijedan svetli put osim doma, koji zapravo nije najsjajniji. Nije zamišljala tako opak život sa samo trinae...