Možda si to ti (Završena)

57. deo

,,Neću se vraćati verovatno do jutra." Ušao mi je u sobu i obavestio. Mahnula sam mu rukom budući koncentrisana na dopisivanje sa Strahinjom.
,,Nina. Da li si me čula?" Prošao je rukom kroz kosu i prišao mom krevetu. Ne bi on tek tako izašao večeras da Vanesa ponovo nije otišla. Šta god radila znam da radi za dobrobit mog oca te mi je u neku stranu lakše jer se bori za njegovu slobodu.
,,Važi." Rekla sam i ušla u video koji mi je Strahinja poslao. Nasmejala sam se naglas ugledavši mopsa odevenog u pseći sako sa naočarima na glavi.
,,Nina." Namrštila sam se i pogledala ga.
,,Čula sam te. Idi. Neću reći Vanesi, to već znaš."
Ćutke se zagledao u mene i izašao iz sobe. Čim je zatvorio vrata spustila sam telefon na krevet i bacila glavu na jastuk. Očekuje li da reagujem drugačije? Provešću veče u dnevnoj sobi u gledanju filmova jer ta muška kurva ima da zakači nekog večeras zasigurno. Ah, da. Ne nekog, već neku.

Nemanja

Nagazio sam na gas zaobilazeći sve automobile koji se vuku na putu. Možda zapravo idu normalnom brzinom ali sve dok ne stignem u klub neću je smanjiti. Iznervirano udarim po volanu sećajući se jutrašnjeg dešavanja. Da li stvarno ne želi ili sama sebi ne može to priznati? Bio sam tako blizu. Tako blizu da to učinim. Sve se otelo kontroli. Ne treba ni da gledam u njenu stranu. Treba da je se klonim što je više moguće. Da bežim. Da je ne pratim. Naglo sam zakočio kada sam spazio ljude koji prelaze preko pešačkog prelaza. Umalo da nisam udario jednu ženu koja je odskočila uvis i uplašeno me pogledala. Opsovala me je i nastavila svojim putem. Zaustavio sam se nasred pešačkog a nazad se nikako ne mogu povući jer su iza kola.
,,Sranje. Sranje. Sranje. Sve je sranje." Iznervirano sam prosiktao. Nervira me. Sve me nervira. Kao i njena reakcija od malopre. Ne, videću kako će reagovati večeras kada budem ponovo došao s nekom novom kući. Izgledaće duplo bolje od nje. Ne. Neće joj biti ni ravna.
Bacio sam jednom dečku da parkira kola te sam ušao u klub.

,,Nisam te video..." Uzeo sam Dušanu iz ruke piće i popio sve naiskap. ,,Na faksu danas." Dovršio je rečenicu gledajući me zabrinjavajuće.
,,Čemu takvo lice?" Upitao sam ga iznervirano. Podigao sam ruku kako bi nam konobar prišao.
,,Vai, Nemanja. Smiri se. Ko te je sada ujeo pa se cimaš na sve? Samo sam pitao." Dušan je smireno odgovorio i zavalio se na naslon kauča. Protrljao sam slepoočnice i odmahnuo glavom.
,,Trenutno mi se ne živi." Kazao sam mu.
,,Što?" On me je uhvatio za rame i prodrmao.
,,Jer sve što radim ima posledice. Voleo bih da me je briga za sve kao par meseci ranije."
,,Kao par meseci ranije kada nije postojalo Nine u tvom životu." Dodao je i sklonio ruku s mog ramena.