Možda si to ti (Završena)

50. deo

Vanesa je otključala sobu i ušla prva u nju. Sudeći po tome što svoje utočište drži zatvoreno mora da ova žena krije velike tajne. Iznenadila sam se jednostavnošću njene sobe. Veoma je prostrana. Preko puta kreveta nalazi se garnitura slična kao i u dnevnoj sobi a tu je i televizor. Ona otvori ormar i izvadi crnu kockastu kutiju ispod odeće. Stavila ju je na krevet i vratila stvari na mesto. Pokazala mi je rukom da sednem do nje što sam i uradila.
,,Svemu postoji razlog. Nisam bila spremna da ti kažem odgovor prvog dana kada si me to pitala."
Zagledala sam se u nju. Osetila sam u sobi jak miris lavande.
Ona se nasmeje i otključa crnu kutiju. Opazila sam u njoj slike, papire i još neke koještarije. Sklonila sam pogled. Ova osoba ne voli kada se neko meša u njeno lično prostranstvo te sigurno ne bi želela da vidim nešto što ne bi trebalo.
Vanesa mi je pružila četiri slike.
,,Milomir i ja smo godinama prijatelji."
Prepoznala sam svog oca na fotografijama. Prvo sam na brzinu pregledala sve četiri, a potom sam ih stavila u naručje gledajući jednu po jednu. Svuda je nasmejan pored Vanese. Štaviše, dve slike su napravljene pre mnogo godina.
,,Da li si se zabavljala sa mojim ocem?" Direktno je upitam. Ona se nasmeši suznih očiju i odmahne glavom.
,,Nikako. Upoznala sam se sa tvojim ocem na fakultetu. Prijatelji smo veoma dugo godina. Nismo zajedno radili ali smo se povremeno viđali. Tvoja mama i ja smo se tako dobro združile da kada je..."
Stavila je ruku preko nosa i usta i zatvorila oči suzdržavajući suze u očima. ,,Kada je poginula..." Glas joj je zadrhtao i napukao. Spustila je glavu pokušavajući da dođe do reči. ,,Užasno sam se slomila kada je poginula."
Spustila sam slike na krevet i zagrlila je. Žena pored mene silno je zaplakala. Njen jecaj me je užasnuo. Toliko je jak te je i mene naterao da zaplačem i setim se svega što sam ostavila iz sebe. Ništa nisam znala. A ne sećam se ni da je ona dolazila kod nas. Zapravo, moji roditelji nisu voleli goste. Uvek bi tražili susrete u restoranima ili drugim javnim mestima. Nas dom bio je tih i odisao je samo nama. Sve loše i dobro ostajalo je samo između četiri zida.
Odvojila se od mene i obrisala mi suze sa obraza.
,,Žao mi je, stvarno. Ne volim kada me neko vidi u ovakvom stanju ali to je bilo užasno." Opravdala se ona.
,,U redu je ispoljavati emocije. Ljudi smo." Pokušala sam da je utešim.
Ona šmrkne i uzdahne.
,,Žao mi je, veoma mi je žao što te ranije nisam usvojila. Što se tiče kontakta sa Milomirom, oslabio je poslednjih godina. Najviše sam se zatvorila u sebe posle razvoda sa mužem i jedina uteha mi je bio posao. Saznala sam pre osam meseci šta se desilo kada nisam više mogla da ga pronađem..."
Izvadila je ključ iz crne kutije i pružila mi ga.
,,Svuda sam obilazila kako bih te pronašla. Nikada ne bih rekla da će te odvesti tako daleko od Beograda."
Prošla sam prstom po metalnom ključu koji je prizivao sećanja u meni. Sve lepe emocije su isparile. Jedina slika koja mi se našla pred očima bila je taj dan, kada sam čvrsto držala svog oca za ruku ne želeći da ga pustim. Sećam se kako su nas nasilno odvojili. Sećam se krika, plaća, otimanja. Mama nas je ostavila. Nisam želela da on mene ostavi samu.
,,Radim pola godine već na njegovom slučaju. Napravio je neke okršaje ali čovek koji ga je strpao u zatvor je to uradio veoma predusmotreno i lukavo. Nije moj klijent Italijanac, već Milomirev. Tragamo za njim sve vreme. Svaki dan ulazimo u nešto novo što nas vodi na različite puteve."
Ispričala mi je smirenim glasom. Palcem je nežno gladila moju ruku.
,,Često idem u posetu Milomiru. Ja sam njegov advokata, postala sam to nedavno, kako bih ga izvukla i imala pristup informacijama koje se ne mogu jednostavno pronaći."
Klimnula sam glavom.
,,Kako je on?"
,,Loše. Veoma je loše bez tebe. Ali ne želi da to prizna. Rekao je da si veoma porasla za četiri godine kada sam mu pokazala tvoje slike, i da te neće prepoznati kada te bude video."
Skupila sam usne pustivši dve suze da mi kanu iz oka.
Srce mi je jako zalupalo na pomisao da ću ga videti.