Možda si to ti (Završena)

64. deo

Bol u glavi. Zašto ne mogu lepo da otvorim oči? Naprežem se pokušavajući da ustanem. Ugledam kroz trepavice čoveka u specifičnom formalnom odelu. Nečija ruka me spusti nazad na krevet. Ponovo mi se pomutio vid.
,,Probudila se." Rekao je nečiji muški glas. ,,Uskoro će doći sebi. Mora da se za danas previše umorila ali biće sve u redu uskoro."
Nečija ruka je uhvatila moju. Stegla sam je. Snuždila sam obrve i otvorila oči.
Odmah sam izvukla ruku iz njegove shvativši da je Nemanja pored mene. Presvučena sam. Više nisam u mantilu i kupaćem.
,,Šta si mi uradio, gade?"
Naglo sam ustala i zaklimala se na mestu. Nemanja me je uhvatio za struk pomažući mi da se održim u ravnoteži.
,,Onesvestila si se, Nina. U kupatilu."
Iz sve snage koju sam imala sam ga odgurnula od sebe i sela na krevet.
,,Nisi me ti valjda presvukao?"
Odmahnuo je.
,,Ne. Nisam. Mama je. Vratila se čim je čula da si se onesvestila. Obio sam vrata kada sam shvatio da mi ne odgovaraš čitavih pola sata. Onda sam te zatekao u tuš kabini kako ležiš nepomično. Mislim da si pored toga što si se onesvestila i udarila glavu o pločice."
Pogledala sam kroz prozor. Već je pao mrak napolju. Pošto je posredi sredina novembra mora da je već prošlo pet sati. Koliko sam bila onesvešćena?
Nikada mi se nije desilo da izgubim svest tek tako. Svašta se događalo u mom životu ali ništa ovako suludo. Nesvestica je bila prosledila šoka koji je usledio nakon naše svađe. Nakon njegovog glupog i nepromišljenog postupka. Mržnja mi se vratila.
,,Koliko je sati?"
,,Pola devet. Spavala si sedam sati."
Iskolačila sam oči. Sve ovo me je totalno pogodilo.
,,Šta si tražio kod mojih vrata?"
,,Izvinjenje."
,,Gurni to svoje izvinjenje znaš kuda?" Brecnem se i ustanem. Držeći se za glavu pođem prema vratima.
,,Nina." Zažmurila sam na toplotu njegovog glasa.
,,Ukoliko planiraš da ti kažem hvala, ne planiram to da uradim. Ne zaslužuješ da ti govorim to."
Ustuknula sam kada je Vanesa ušla u sobu držeći poslužavnik na kom se nalazi supa.
,,Mila, tako mi je drago što si ustala." Ona spusti poslužavnik na noćni stočić i zagrli me.
,,Nije trebalo da prevališ toliki put samo zbog mene."
,,Brinula sam se jako o tebi. Drago mi je što si dobro." Pustila me je iz zagrljaja i posadila na krevet.
,,Idem da nastavim sa spremanjem hrane a do tada Nemanja može da te nahrani i da te čuva." Iskolačila sam oči i pogledala u njega.
,,Ne!" Odbila sam.
,,Naravno." Rekao je on i seo pored mene na krevet. ,,Rado ću brinuti o Nini."
Nervozno sam se pokrila i povukla do kraja kreveta.
,,Uskoro ću doći." Rekla je Vanesa i izašla iz sobe zatvorivši vrata.
,,Ne želim da me hraniš." Uzela sam poslužavnik sa vrelom supom i stavila u naručje. U tišini je sedeo i posmatrao me kako jedem.
,,Oprosti mi." Molio je.
,,Ne želim."
,,Nisam mislio ništa loše. Ugledao sam ožiljak na tvom desnom ramenu." Trgla sam se na sam pomen mog ožiljka. Nisam mi pomislila na njega.
,,Zato sam ti pomerio bade mantil, kako bih pogledao ožiljak. Nisam ti hteo nauditi. Ugledao sam ga dok smo se prepirali. Nisam ga uočio u bazenu ranije."
Stavila sam ruku na desno rame i povukla majicu otkrivši manji ožiljak ravne linije. Davno mi je ušiven. Pre devet godina. Drhtavom rukom mi ga je dotakao i prošao prstom po njemu.
,,Dobila sam ga na moru. To jest, ovo je ništa u odnosu na taj dan."
,,Ukoliko ne želiš..."
,,Želim. Ispričaću ti."