Možda si to ti (Završena)

59. deo

,,Ne mogu da verujem da si sada gladna." Mumlala sam sama sebi u bradu. Polako sam se, bosonoga, spuštala niza stepenice razmišljajući šta tačno da jedem sada. Šta napraviti kako ne bih napravila veliki štos u kuhinji?
Zaustavila sam se kod pulta zatekavši Nemanjinu devojku kako naslonjena na sto, obučena samo u njegovu majicu koja joj beše velika, pije nešto iz čaše.
,,Zdravo." Rekla je i nasmešila se. Klimnula sam glavom ne promolivši ni reč s njom. Otvorila sam frižider gledajući šta ima od namirnica.
Napraviću sendvič definitivno.
Iznervirano sam sekla hleb i kobasicu dok je ona i dalje stajala nad mojom dušom.
Idi kurvo. Odlazi. Miči mi se s očiju.
Odlučila sam se za tople sendviče te sam stavila još i kačkavalj preko i sve zajedno stavila u mikrotalasnu.
,,Želiš li nešto da čuješ ili ćeš onako samo da visiš ovde?" Obrecnula sam se. Nisam više izdržala. Njeno lice suviše je iritantno.
,,Vau, baš si gruba. Nisam mislila ništa loše. Nemanja je zaspao a ja sam ožednela."
,,Aha." Posmatrala sam mikrotalasnu u kojoj se sir na sendviču polako i izazovno topio. Jedva čekam sve da pojedem. Prišla mi je otpozadi i uhvatila me je za rame.
,,Niko ne razgovara tako sa mnom pa nećeš niti." Zapretila mi je. Nasmešila sam se. Sada mi se više dopada nego malopre dok je bila u finom lažnom obliku.
,,Oh, ali gde se nalaziš? Tako je. Tačan odgovor. U mojoj kući. Tako da, ukoliko ti se nešto ne dopada, možeš da pokupiš stvari i da odlepršaš odavde." Okrenula sam se prema njoj i pukla prstima.
,,Magla. Kapiraš? Zašto te i dalje vidim pred sobom?"
Glasno sam se nasmejala i izvadila tople sendviče. Zakačila sam je ramenom prošavši pored nje. Da li sam bila gruba?
Jesam.
Da li mi je krivo zbog toga?
Nikako.
Zadovoljno sam se popela na sprat i otišla u svoju sobu gde sam sa zadovoljstvom pojela dva sendviča.

Tri ujutro je. Moja želja za spavanjem je umrla. Javila sam se Strahinji u nadi da sada ne spava. Odgovorio je.

Strahinja: Šta te drži budnom?
Ja: Ne znam. Možda nespokojne misli? A možda i hrana koju sam malopre pojela.
Strahinja: Šta te muči? Da mi je znati kako ostaješ tip-top dok jedeš kao stoka?

Nasmešila sam se i odgovorila mu.

Ja: Ha-ha. Baš smešno. Veoma si duhovit. Ne znam. Ne muči me ništa. Samo mi se ne spava.
Strahinja: Mora da je zbog režima. Povrati sve na staro. Nemoj više ostajati dokasno u noć budna.

Uzdahnula sam. Eh, da je to tako lako uraditi kao što je lako reći.

Strahinja: Inače, nedostajala si mnogo u školi.
Ja: Znam. Rekao si mi to danas.

Pauza.
Ostavio me je pet minuta bez odgovora.

Strahinja: Bilo je prazno.
Ja: Verujem. Ipak sam ja ta koja te može oraspoložiti.
Strahinja: Anđela neće da priča sa mnom. Pokušao sam danas.
Ja: Pokušavaj još. Sigurno te voli iako je postavila manji zidić između vas.
Strahinja: Kako može da joj bude stalo ako je rekla da ne želi?
Ja: O ma daj, znam da želi. Videla sam kako te gleda. Uglavnom, treba da se više trudiš.
Strahinja: Ali to radim.

Prevrnula sam očima i udahnula.

Ja: Ne radiš. Ne trudiš se dovoljno.
Strahinja: Vi devojke ste tako neodlučne.
Ja: A muški rod je tako tupoglavi.
Strahinja: Baš ti hvala.
Ja: Nema na čemu. Uvek.

Nasmejala sam se i ostavila telefon na noćni stočić. Iznenada je počeo da me hvata san.