Možda si to ti (Završena)

22. deo

Nije se pomerio s mesta kada sam otvorila vrata. Stajao je naslonjen na zid preko puta moje sobe prekrštenih ruku. Prošla sam pored njega uputivši se prema stepenicama.
,,Nismo završili." Potrčao je niz stepenice brže od mene te se zaustavio i stavio ruke na gelender.
,,Jesi li smislio izgovor ili imaš nešto novo da mi kažeš?"
Spustim se za jedan stepenik niže. Sada su nam lica u jednoj ravni. On me pomno posmatra ne sklanjajući pogled s mojih očiju.
,,Zašto bih imao izgovor?"
,,Kada sam poslednji put kročila u tvoju sobu? Ah, da, pre dve nedelje i više. Samo jednom sam bila u njoj i više nijednom nisam ulazila." Prokomentarišem iznervirano lupivši rukama pred njegovim licem. ,,A ti svakodnevno ulaziš kod mene sa nekim glupim razlozima. I to po nekoliko puta na dan. Ne diraj me ukoliko te nerviram."
Nije slutio da pomeri ruke sa gelendera. Stajao je nepomično ne davajući mi da prođem. Približio mi se još više. Skoro da sam zažmurila udahnuvši njegov opojni miris parfema koji me je izbacio iz ravnoteže. Glasno sam progutala knedlu.
Jedna sekunda.
Dve sekunde.
Tri sekunde.
Četiri sekunde...
Držim pogled na njegovim usnama. Trgnem se i padnem na jedan stepenik iza sebe. Nemanja se zadovoljno nasmeje i pruži mi ruku pomoći. Udarila sam ga po istoj i ustala sama.
,,Ono što sam hteo reći jeste da idem u klub. Vratiću su rano ujutro. A možda se ni ne vratim." Okrenuo mi je leđa i pošao prema komodi za obuću. Nije ni čudno što se tako skockao. ,,Možda se zapravo vratim kući. Sa nekim. Nemoj biti u čudu."
Prekrstim ruke te se nasmejem.
,,Bila bih u čudu kada bi se vratio sam. Ionako nisi mogao nikog da dovodiš dok je Vanesa bila ovde."
,,Što se tiče mame, nemoj da si joj rekla."
Ispravio se te je rukom prošao kroz moju kosu uzimajući ključeve sa zida.
,,Naljutiće se. Prvo ću ja imati probleme sa njom, a onda ti sa mnom."
Pogledao se još jednom u ogledalu te mi je namignuo pre nego što je izašao.
,,Muška kurvetina." Promrljam sebi u bradu te se okrenem.
Skočim uvis ugledavši jednu sredovečnu ženu kako stoji u ćošku.
,,Gospode! Ko ste vi?" Upitam je, prišavši joj.
,,Uf, izvinjavam se Nina ukoliko sam te uplašila. Ja sam Vanesina kućna pomoćnica. Za sat vremena ću biti gotova."
Klimnem glavom te se blago osmehnem.