Možda si to ti (Završena)

76. deo

Iako je moj rođendan tek za dve i po nedelje Vanesa je silno uzbuđena povodom večere te je meni dala zadatak da pronađem zanimljiva jela na internetu koja bi mogla da pokuša da uvežba praviti sve do prvog januara. Pola sata nisam podizala glavu sa ekrana laptopa u svojoj sobi tražeći nešto zanimljivo. Jela koja su mi se učinila interesantnim i ukusnim sam beležila na papir. Toliko toga sam pronašla da sam čak ogladnela čitajući sve recepte na sajtu.
Nasmešila sam se Nemanji koji je ušao u sobu noseći mi čaj. Zatvorio je vrata i stavio šolju na sto.
,,Hvala ti." Zahvalila sam mu se poljubivši ga u obraz.
Stavio je ruke oko mene gledajući šta sam zabeležila.
,,Oh, ćufte sa graškom?"
,,Aha. Izgleda jako ukusno."
,,Vidim da si shvatila ovo ozbiljno." Rekao je listajući pogledom druga jela na ekranu. ,,Piletina u sosu sa maslinama. Gde pronalaziš ovakve stvari? Dosta toga sam jeo ali ovo nisam probao."
Zadovoljno sam se zavalila na naslon stolice. Eh, pa, to sam ja. Sve pronađem kada je to potrebno."
,,Naravno, kada je reč o hrani ti si specijalista."
Udarila sam ga po ramenu smešeći se. ,,Baš ti hvala."
On me je poljubio u teme i pustio me iz naručja.
,,Idem da uradim nešto pa ću se vratiti uskoro." Klimnula sam glavom i mahnula mu. Zagledala sam se u jedno jelo ne primetivši da je izašao iz sobe tako tiho.

Nemanja

Dlanovi su mi se silno znojili dok sam se spuštao niza stepenice. Moram se suočiti s njom. Jednom i to treba da se desi. Pokucao sam na vrata kuhinje kako bih oglasio svoje prisustvo i ne bih li uplašio mamu, koja je zamišljeno trčala s jedne strane kuhinje na drugu, pazeći da nije izostavila neki produkat za jelo.
,,Oh, Nemanja, došao si da mi pomogneš?" Upitala je veselo. Dugo je nisam video tako raspoloženu prišao sam joj i zagrlio je s leđa.
,,Znaš li koliko te volim mama?" Ona se u šoku okrenula dotakla mi obraze. ,,Jesi li dobro?"
,,Da, što?"
,,Kada si poslednji put bio tako osećajan sa mnom?"
Nasmejao sam se. ,,Ne sećam se. Moramo da pričamo."
Sumnjičavo me je pogledala.
,,Znači tvoja izjava ima veze sa molbom koju ćeš mi reći?"
,,Ja tebe ionako volim, ali da, potrebna mi je pomoć. To jest, potrebna je pomoć Nini i meni."
Izvukla je ruku iz debele rukavice i naslonila se na sto.
,,Reci, dragi."
Udahnuo sam.
,,Milomir želi da ode sa Ninom u Englesku čim izađe iz zatvora. Nina ne želi da ode. Možeš li da ga na večeri preubediš u suprotno?"
Ona se glasno nasmejala i prekrila lice rukom. ,,Da li ti ne želiš da oni odu ili Nina?"
Zakašljem se. ,,Oboje. Da li ćeš mi pomoći?"
Prišla mi je bliže. Osetio sam kako crvenim sve više. Mama je nešto prozrela zasigurno.
,,Šta se dešava između tebe i Nine?" Spustio sam pogled nasmejavši se.
,,Uf, mama. Uf."
Uhvatila mi je pogled. Ne znam da li joj oči gore od besa ili od sreće. Da li će me sada udariti ili zagrlili?
,,Nemanja." Rekla je strogo.
,,Zajedno smo, mama. Zajedno smo."
Ona je iskolačila oči i duboko uzdahnula. Stavio sam prst na usta pokazujući joj da bude tiša. ,,Ne govori ništa. Ali veruj mi, promenio sam se. Stvarno je volim mama. Ona je posebna i divna. I lepo mi je s njom. Nemoj da joj daš da ode."
Mama me je uhvatila za ruke i blago se nasmešila. ,,Drago mi je ako je tako." Stegla mi je jako ruke. ,,Budeš li napravio sranje ili je povredio, ubiću te sama."