Deo 2
Oboje (ja i Petar): Okej razredna.
Izašli smo. Hodali smo po školi i ja sam mu pričala koja učionica je za koji predmet. Kada smo završili sa učionicama odvela sam ga do šale za fizičko, a zatim i do kantine i biblioteke. Kada smo završili vratili smo se u učionicu za Biologiju.
Kada sam sela.
Luka: I kakav je ovaj novi lik?
Ja: Pa ono pitao me je samo kao koja učionica je za šta. Što?
Luka: Ma ovako, pitam.
Ja: Okej.
Kada se završila škola izašli smo.
Dok smo izlazili čula sam kako me neko zove.
X: Anđela!
Okrenula sam se. To je bio Petar.
Ja: Hej, šta je bilo?
Petar: E, pitao sam se da li bi mogla da mi daš broj telefona? Pošto sam nov, pa zato.
Ja: Naravno!
Petar: Super! Još nešto, da li ima neko iz odeljenja koga treba da se pazim?
Ja: Pa ovako, ja baš odeljenje i ne gotivim, sve sem Luke i sad tebe. Svi ogovaraju i umeju da zavodu nož u leđa, pa znam da nikome ne treba baš verovati. Ti si nov i svi će želeti da znaju sve o tebi, ako te neko nešto pita odgovaraj sa „Ne znam." jer svaku tvoju reč mogu da iskoriste protiv tebe.
Petar: Wow, okej. A taj Luka, on je dobar?
Ja: Da, on mi je najbolji drug i potpuna suprotnost onome što sam rekla.
Petar: Okej. Hvala ti!
Ja: Ništa, slobodno pitaj ako ti treba pomoć ili savet.
Petar: Okej. Hoću.
Ja: Super. Moram da žurim, čujemo se!
Petar: Okej, ćao!
Ja: Ćao!
Otrčala sam pošto me je Luka čekao. Stigla sam kući, mama je još bila na poslu. Pošto je tek 14h napraviću sebi nešto da jedem, a onda ću pozvati Andrijanu da vidim kako je njoj prošao dan.
Petar p.o.v.
Stigao sam kući. Razmišljao sam da li da zovem Anđelu, uz izgovor da mi treba pomoć oko domaćeg ili tako nešto. Ne, nije dobro, nemamo domaći, shvatiće šta pokušavam, shvatiće da mi se sviđa. Ma, nema veze, pozvaću je pa ću već nešto shvatiti usput. Pozvao sam je, javila se već nakon drugog zvona. *Razgovor*
Anđela: Hej!
Ja: Hej!
Anđela: Šta je bilo?
Ja: Ma ništa, zovem da te pitam koje predmete imamo sutra? Pošto još nisam dobio raspored časova.
Anđela: Naravno, ako hoćeš mogu da ti izdiktiram raspored za celu nedelju.
Jes, skakao bi od sreće i drao se, da nisam sa Anđelom na telefonu.
Part 2
Anđela p.o.v.
Ne mogu da verujem. Upravo sam završila razgovor sa Petrom, jeste da me je pitao samo za raspored časova, ali opet.
Odlučila sam da odmah zovem Andrijanu i da joj sve ispričam.
Pozvala sam je, javila se nakon petog zvona.
*Razgovor*
Andrijana: Hej!
Ja: Hej!
Andrijana: Kako si? Kako ti je bilo u školi?
Ja: Extra sma! Bilo je super, imamo novog učenika koji je prelep! Ja sam se ponudila da mu pokažem školu, tako da sam i prva iz odeljenja koju je upoznao, a sad me je i zvao da mu izdiktiram raspored. Ti?
Andrijana: Super! Ja sam okej, u školi je po običaju bio smor.
Ja: Jedva čekam sutra, da vidim Petra.
Andrijana: O bože, pa ti si se draga moja malo zaljubila.
Ja: Pa šta!
Andrijana: Super! Moraš stalno da me zoveš, da mi pričaš sve detalje.
Ja: Hoću, ne brini.
Andrijana: Hahaha, okej.
Čula sam zvono na vratima.
Ja: Hej, moram da idem, zvaću te kasnije. Izgleda da mi je mama stigla s posla.
Andrijana: Okej, ćao!
Ja: Ćao!
*kraj razgovora*
Otišla sam da otvorim vrata. Kada sam videla ko je, bila sam začuđena i zabrinuta.
