[1 sat kasnije]
Svi su krenuli.
Andrijana: Ajde idemo kući. Treba da je ostavimo malo, pa ćemo doći opet sutra.
Ja: Ali ne želim da je ostavim.
U Andrijaninim očima se videlo da je već besna.
Andrijana: Polazi! Tebi treba najviše odmora. Ovde si već poslednja dva dana. Ne ispavan si čoveče, to joj uopšte neće pomoći.
Ja: Andrijana, ja ne želim da idem.
Mama: Miloše, ajde. Idemo kući da se odmoriš.
Ja: Nisam umoran i ne želim da je ostavljam samu ni jedan tren.
Andrijana: Sad već počinješ da me nerviraš.
Došla je do mene i počupala me za uvo. Počela je da me vuče iz sobe, ali ja nisam hteo. Opirao sam se, što sam se više opirao to me je više bolelo. Prestao sam da se opirem.
Izvukla me je iz sobe.
Andrijana: Izvinite molim Vas.-obraćala se mojim roditeljima
Mama: Nema veze. Razmišljala sam isto.
Ja: I ste sad srećni?
Andrijana p.o.v.
Ja: Jesmo. Ajde idemo kući.
Okrenula sam se i u tom trenutku se zakucala u nekog lika.
Ja: Izv...
Ne mogu da verujem. Koji blam... To je bio Stefan u prevodu moja simpatija
Stefan: Nema veze. Ja sam kriv.
Ja: Ne stvarno ja sam kriva.
Luka: Stefane, odkud ti ovde?
Stefan: Mama mi radi ovde.
Luka: Ok.
Stefan: Šta ćete vi ovde? Nisam vas video od kad je počeo uskršnji raspust. Ma da sam samo vas nisam video, nisam video nikog iz odeljenja.
Luka: Anđela je u komi. To je razlog zašto smo ovde.
Nakon ovih reči su oči počele da mi se pune slanom tečnošću.
Stefan: Šta? Kako?
Luka: Udario ju je auto.
Jedna suza mi je pobegla iz oka i počela da klizi niz moje lice.
Njih dvojica su još malo pričali, a onda smo krenuli. Anđelo je odvezao: Aleksu, Luku i mene kućama.
Anđelo p.o.v.
Stigao sam kući, a tata je već bio tamo.
Ja: Hej, tata! Šta ti je doktor rekao?
Tata: Ma samo da podpišem neke papire za Anđelu.
Ja: Ok. Takođe imam pitanje...
Tata: Reci.
Ja: Idalje mi nije jasno kako ste mogli to da joj uradite?
Tata: Morao sam.
Ja: Ali ona ti je ćerka i sad je u komi. Kad se probudi i kad sazna, poludeće.
Tata: Žao mi je, ali sam morao. Još je mala i još neće saznati. Dogovor je bio da joj kažem kad postane punoletna, što je tek za 6 godina, a do tad nek živi kako treba.
Ja: Ona ima i tad da poludi.
Tata: Ne sme da odbije. Već je sve dogovoreno.
Ja: Ne zanima me! Sestra mi je i ja to neću dopustiti.
