Namestili smo vreće za spavanje, u dnevnoj sobi. Ušuškali smo se i gledali seriju.
Nalazim se u Miloševom zagrljaju i odjednom osetim pritisak na ramenu, pogledam šta je bilo. Miloš je zaspao. Presladak je. Malo nakon Miloša i ja sam zaspala.
~Jutro~
Bude me zraci sunca koji prodiru kroz prozor i ocrtavaju se na mom licu.
Ustajem i vidim da svi još uvek spavaju.
Odem do kupatila da obavim higijenu, pa onda u kuhinju da napravim doručak.
Nikola p.o.v.
Budim se i pogledam oko sebe. Svi sem Anđele spavaju. Čujem klobaranje u kuhinji, pa ustanem da vidim šta je u pitanju. Anđela sprema doručak.
Ja: Dobro jutro.
Anđela: Dobro jutro.
Ja: Šta je za doručak?
Anđela: Sendviči.
Ja: Ok.
Anđela p.o.v.
Zar baš on prvi da se probudi? Nema veze.
Napravila sam sendviče, a Nikola je probudio ostale. Postavila sam sto, pa smo seli da jedemo.
Anđelo: I kako ste?
Ja: Dobro.
Miloš: Loše...
Svi: Što?
Miloš: Ma Petar, ne bitno.
Svi: Ok.
Slagao je. Pitaću ga posle šta je bilo.
Doručkovali smo i presvukli se.
Ja: Ajmo u tržni centar?
Andrijana i Sofija: Ajde!
Momci: A ne...
Ja: Ajde, a posle idemo na utakmicu.
Miloš: Čiju?
Ja: Pa vašu, tupsone.
Miloš: Znači, ja sam tupson?
Ja: Moj tupson.
Zagrlila sam ga.
Anđelo: Ok. Idemo.
Idemo peške, jer nas je previše za kola.
Tržni centar nije daleko i brzo smo stigli.
Andrijana, Sofija i ja smo odmah otrčale do radnje. Gledamo svaku stvar.
Ja: Šta misliš o ovoj majici?
Andrijana: Lepa je.
Došao je Miloš.
Miloš: Ja mislim da bi ti super stajala. Idi da je probaš.
Krenula sam u svalačionicu, a onda se setila...
Ja: Miloše, ideš samnom?
Miloš: Može.
Otišli smo u svlačionicu. Miloš čeka ispred, a ja sam obukla majicu i izašla iz svlačionice.
Miloš: Izgledaš divno.
Ja: Hvala. Ajde da se presvučem, pa idemo na kasu.
Miloš: Aj...
Presvukla sam se, pa smo platili majicu tačnije Anđelo je. Andrijana i Sofija su još malo razgledale, a onda smo otišli u obližnji kafić.
[u kafiću]
Sedimo u kafiću i pijemo sokove.
Nikola me odjednom povuče, malo dalje od stola.
Ja: Šta je bilo?
Nikola: Pa kad već dečko ne pazi na tebe, mora bar neko.
Ja: Pardon, a što bi neko morao da pazi na mene? Nemam tri godine.
Nikola: Možda nemaš tri, ali si još uvek ćorava i ne vidiš da oni likovi zure u tebe. Takođe, ne vidiš da one likuše zure u Miloša.
Ja: Likovi nek zure, imaju u šta. Likušama ću sad da pokažem da im ne vredi da zure.
Otišla sam do stola i sela pored Miloša, te ga zagrlila.
Miloš: Čemu ovo?-rekao je sa osmehom
Ja: Da pokažem, onima tamo, da nema šta da te gledaju.
Miloš: Ljubomorna?
Ja: Da! Neki problem?
Miloš: Ne, drago mi je.
Ja: Lepo. Ti?
Miloš: Ni najmanje...-rekao je sarkastično
Nasmejali smo se.
Nikola p.o.v.
Šta mi je ovo trebalo? Sad su se samo zagrlili. Otišao sam do stola i seo.
Luka: Čoveče, šta si besan?
Ja: Ma ništa. Sje** sam nešto.
Luka: Ako misliš na ono dvoje, zaj***.
Pokazao mi je na Miloša i Anđelu, koji pričaju i smeju se.
Volim njen osmeh, ali me povređuje jer znam da nije namenjen meni. Namenjen je mom najboljem drugu.
Anđela p.o.v.
Ja: Miloše, šta je Nikoli?
Pokazala sam mu na Nikolu.
Miloš: Ne opet.
Ja: Što? Šta se dešava?
Miloš: Ništa bitno.
Ustao je i otišao do Nikole. Malo nakon što je stao kod Nikole izašli su iz kafića.
Miloš p.o.v.
Izveo sam Nikolu iz kafića jer neću publiku, u slučaju da se posvađamo.
Ja: Dobro, brate. Zar opet?
Nikola: Šta opet? Nikad nije ni prestalo.
Ja: Brate...
Nikola: Šta "brate"? Šta "brate"? Sviđa mi se, da sviđa mi se.
Ja: Am... Nikola.
Nikola: Miloše, šta hoćeš?
Ja: Ništa. Samo da ti kažem da se okreneš.
