Anđela p.o.v.
Stigla sam kući. Ostatak dana se ništa zanimljivo nije dešavalo. Uveče sam obavila higijenu i otišla na spavanje.
~Jutro~
Budi me drmusanje, otvaram oči i vidim dobro poznato lice.
Skočila sam mu u zagrljaj.
Ja: ANĐELO!-prodrala sam se
Anđelo: Hej! Polako sestrice, ugušićeš me.
Anđelo je moj rođeni brat koji ima 18 godina. Izgleda da se vratio iz internata u kom je bio.
Ja: Ti nemaš pojma koliko si mi nedostajao.
Jedna suza mi je skliznula niz obraz na njegovu majicu. Izgleda da je osetio.
Anđelo: Znam. I ti meni.
Razdvojili smo se i počeli da se smejemo.
Konačno se vratio nakon toliko godina.
Ja: Ajde izađi da se presvučem, pa da nam spremim doručak.
Anđelo: Prvo se presvuci, a onda ćemo dalje.
Izašao je iz sobe, a ja sam obukla sivu trenerku i beli crop-top.
Sišla sam u dnevnu sobu i videla Anđela kako sedi na kauču. Prišla sam mu i uplašila ga.
Ja: Buu!
Trznuo se.
Anđelo: Hej! Izvoli doručak.
Pokazao mi je rukom na stočić za kafu. Na stočiću je stajala tacna sa tanjirićem i u njemu američke palačinke, prelivene sirupom od jagoda i pored neke bobice. Zagrlila sam Anđela.
Ja: Hvala, bato.
Anđelo: Ništa. Ajde sedi da gledamo neki film.
Ja: Ali moram u školu, već kasnim. Usput, gde je tata?
Anđelo: Prvo, danas ne ideš u školu, ja ću ti opravdati. Drugo, tata je otišao na poslovni put i neće biti tu dva meseca. To znači da sam ja glavni dok on nije tu.
Ja: Dobro, ali da ti nije palo na pamet da mi kvariš rutinu.
Anđelo: Okej.
Seli smo da gledamo film na netflix-u i jedemo palačinke.
Jako mi je nedostajao.
Ja: Hii.-udarila sam se po čelu-Moram da javim Andrijani da danas ne dolazim, da ne brine.
Anđelo: Ok. Ne možeš da zamisliš koliko sam srećan što sam se konačno vratio.
Ja: Veruj mi mogu.
Poslala sam Andrijani poruku.
*chat*
Ja: Hej! Danas ne dolazim u školu. Reci ovima da ne brinu.
Andrijana: Ok. Petar se već raspitivao gde si.
Ja: Dušaa. Ništa, reci im da dolazim sutra.
Andrijana: Ok.
Ja: Ćao!
Andrijana: Ćao!
*kraj chat-a*
Anđelo: I, ima neka simpa?
Ja: Možda...
Anđelo: Ko?
Ja: Neki novi u školi.
Anđelo: Ok. Pazi samo.
Ja: Nije samo simpa...
Anđelo: Nego?-pogledao me je začuđeno
Ja: Dečko.
Anđelo: A da nisi malo mala, da imaš dečka?
Ja: Nisam.
Anđelo: Ok. I šta se desilo?
Ja: Pa... Poljubili smo se.-ove poslednje tri reči sam rekla žmirkajući, jer sam mislila da će poludeti
Anđelo: MOLIM?!
Ja: Anđelo, daj nije velika stvar. I on je dobar.
Anđelo: Ok, ali pazi. Držaću oko na njemu.
Oboje smo se nasmejali i nastavili da gledamo film.
